Музика вива

„Елегије вресишта” Тонуа Корвица – циклус песама за мешовити хор и гудачки оркестар из девет делова из 2015. године. Премијера дела била је 31. октобра 2015. године у Цркви Светог Јована у Талину, када је Камерним хором Естонске филхармоније и Камерним оркестром из Талина дириговао Ристо Јост чију интерпретацију слушате у емисији.

Овај циклус се базира на текстовима песама енглеске књижевнице Емили Бронте, које је изабрала и аранжирала естонска песникиња Дорис Карева радећи на њима готово годину дана. Метафизичка поезија Емили Бронте инспирисана је мистичним пејзажима јоркширских вресишта на којима се дешава и њен најпознатији роман Оркански висови. Композиција Елегије вресишта покушава да дочара неукротиви, меланхолични и сетни квалитет поезије. Сам Тону Корвиц описује композицију као „путовање у најтамније, најтајанственије кутке усмаљености: тамо где не желимо да погледамо двапут". Иначе, мотив који прожима стваралаштво Тонуа Корвица, јесте енигматична, интровертна женска усамљеност која је истворемено пуна страсти и коју карактерише жива, неукроћена креативност. Оваква женска душа - мистериозна и изванземаљска - је била тема и Корвицове камерне опере Моји лабудови, моје мисли, инспирисане делима и трагичном судбином естонске песникиње Мари Хеиберг, односно опере Батерфлај из 2013, као и музике коју је написао за неми филм Карла Теодора Драјера Пасија Јованке Орлеанке.

У композицији Елегије вресишта изабрани су драматични, сетни, религиозни и радосни стихови Емили Бронте који нису повезани у драматрушки кохерентну целину. Композитор је био привучен имагинаријумом меланхоличних уздаха, страхом од смрти, жудњом за животом, невиношћу и сензуалношћу, као и емотивним богатством песама енглеске књижевнице. У њима, он је пронашао парњака за сопствену поетичку мисију окренуту евокацијама природе и импресионистичком сагледавању мистериозне енергије света, несвесног и фолклорне традиције. У том погледу Корвиц, рођен 1969. године, прави је представник савремене естонске музике, који се уписује у карактеристични звук који су развили композитори попут Веље Тормиса, Ерки-Свена Тура и Арва Перта, због чега слободно можемо музику ове земље назвати и естонском школом. У својим делима - а до данас је овај плодан аутор написао више од 210 опуса - Корвиц користи једноставну и упечатљиву изражајност песме, уз елементе џеза и популарне музике, због чега музиколози идиом овог аутора називају и „магичним импресионизмом".

Уредница Ксенија Стевановић

број коментара 0 Пошаљи коментар