Музика вива

Дела швајцарског аутора Ришара Дибињона.

Овај аутор рођен 1968. године у Лозани, данас је један од најизвођенијих композитора на светској музичкој сцени. Дибињон пише у пријемчивом стилу који можемо описати као спој различитих модернистичких традиција XX века - од неоимпресионизма, преко оркестарских решења месијановског типа, до одабраних поступака преузетих од композитора спектралне музике.

На почетку емисије чућете Дибињоново дело Симфонијске аркане - тарот карте за оркестар једно од најизвођенијих дела овог аутора. Дибињон је двадесет две велике аркане тарота приказао разноликим тембровима, фактурним решењима и извођачким поступцима који илуструју значење сваке од карата. Притом све аркане деле кратки мотиви, које Дибињон назива „тема-симбол" и који уједињују циклус попут лајтмотива. Овај мотив приказује алегоријско значење карата - крст, месец, анђео, на пример, док су боје карата често поверене карактеристичним групама инструмената. Ипак, дело није намењено да се изводи у целини, већ да се број и редослед ставова изаберу по нахођењу диригента, а ла карт. На овај начин, свако извођење Симфонијске аркане је другачије, тим пре што је осамнаест аркана написано за симфонијски оркестар, док су преостале писане као концертантна дела за оргуље, удараљке и гудачки оркестар.

Чућете и Дибињонову вокалну композицију Салинасов сан написану за мецосопран и велики оркестар у којем имамо чак шест хорни и пет кларинета. Ово дело Дибињон описује као „зачињено музичким оријентализмима" и сврстава га у низ заједно са Шехерезадом Римског-Корсакова и Саломом Рихарда Штрауса, не либећи се музичког позивања на баштину вокалне музике XX века. Спољни ставови овог циклуса Обамрлост и Буђење су написани за симфонијски оркестар, док унутрашње ставове краси камернији оркестарски звук. Тако је Башта писана у форми кончерта гроса за две групе инструмената, наредни став Оаза користи северноафричке удараљке бендир и дарабуку, као и сола за обоу, фагот и енглески рог, док је четврти став Лагуна оркестриран само за дрвене дувачке инструменте, харфе и вибрафон како би евоцирао атмосферу воде и љуљушкања брода. Иначе цео циклус поседује драматуршку потку због чега се може сагледавати и као својеврсна моноопера о неименованој жени и њеном љубавнику Салинасу.

Уредница емисије Ксенија Стевановић



број коментара 0 Пошаљи коментар