Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

У емисији ПОЗОРИШНЕ АКТУЕЛНОСТИ можете слушати осврт Александра Милосављевића на представу „И сваки пут као да је први”, у режији Јoване Томић и копродукцији Крушевачког позоришта и Арт теме из Београда.

Драмска основа за представу И сваки пут као да је први настала је на темељу фрагмената из појединих дела Боре Станковића (Ташанa, Коштанa и Покојникова жена), и тако је послужила за генерисање нове, а заправо старе приче о судбини и положају жена у свету створеном за мушкарце. Аутора адаптације, Димитрија Коканова, као и редитељку Јовану Томић занимао је, пре свега, спој Станковићевих ликова и ситуација кроз које су описане њихове животне судбине, с једне, и атмосфере нашег времена, с друге стране. Намера је била проверити да ли су се, осим спољашњих околности, промениле и оне унутрашње, суштинске, а које се тичу евентуалне промене сензибилитета и светоназора, дакле, живота самог.

Како коментарише Александар Милосављевић, Коканов се понајпре ослободио идеје фаталног дерта, он се неће бавити ирационалним страстима и атмосфером „пустог турског", не занимају га фолклорни и, нарочито, парафолклорни елементи на основу којих је, рецимо Коштана, у нас махом била потпуно погрешно сценски читана. У представи се указује и на мушку рањивост, на њихов нестабилан положај у свету кројеном управо по њиховој мери, на фрагилност привидног мушкарчевог супериорног друштвеног статуса. Тако настаје релативизација наизглед доминантне женске визуре, безмало све време сагледане из женског угла, а отварају се простори за озбиљније промишљање много сложеније успостављених мушко-женских релација.На овај начин формиран драмски материјал, као и богата те структуром сложена слика компликованог универзума, у представи су сценски конкретизовани изразито сведеним средствима. Испоставиће се да је редитељски поступак Јоване Томић успешно одолео евентуалним искушењима габаритних инсценација, доследно поштујући понуђену адаптацију, а омеђен условностима камерне сценске поставке. Нема сумње да је представа И сваки пут као да је први, уз суботичку Коштану Андраша Урбана, врањску Ружу, увелу Јелене Мијовић и Милана Нешковића, или већ давну нишку Коштану Бранислава Мићуновића, још један од доприноса својеврсној демитологизацији Боре Станковића, те пример провокативног театра који своме времену поставља адекватна питања.

Уредница емисије Тања Мијовић.

број коментара 0 Пошаљи коментар