Нова дискографија

Пол Луис изводи сонате Карла Марије Вебера и Франца Шуберта. Албум је објављен 8. фебруара у издању дискографске куће Хармонија Мунди.

Фасцинација репертоаром бечких мајстора евидентна је у рецентном дискографском опусу овог пијанисте - након антологијског снимка комплетних Бетовенових клавирских соната и прошле године објављеном првом албуму из најављене серије комплетних Хајднових соната, Луис се недавно поново вратио музици Франца Шуберта, коју је током каријере више пута објављивао, или као солиста или као члан камерних састава. На свом најновијем албуму, он је пружио елегантан портрет двојице музичара који су били кључни у формирању бечког, односно немачког романтизма. На диску се налазе две сонате, које се не изводе често на концертим подијумима или бележе у студијима - Веберова Соната у Ас дуру број 2 опус 39 као и Соната у Ха дуру опус постхумни 147 Франца Шуберта.

Друга од четири клавирске сонате Карла Марије Вебера представља изузетан пример преласка са класичног на романтични музички стил и била је веома популарна у своје доба. Дело су између осталог изводили и Шопен и Лист, који ју је учинио стандардном композицијом свог репертоара. Први став овог дела је посебно упечатљив по свом лиризму и усковитланом развоју, који захтева врхунску технику али и извођачку снагу, док је финале испуњено елеганцијом и пригушеном експресивношћу. У поређењу са овим делом, Шубертова соната је по свом језику, хармонској и формалној организацији снажније укотвљена у романтизму, посебно у првом ставу који је на пољу хармоније и најиновативнији. Ова дела тако представљају два различита, али савремена рано-романтична остварења, те указују на стилиску разноврсност тог доба.

Луис овим делима пружа кохерентну и пажљиву интерпретацију, ослобађајући их претераних маниризама, али истовремено не звучећи хладно или уздржано.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић



број коментара 0 Пошаљи коментар