Мајстори барока

Представићемо Дрезденске концерте Јохана Давида Хајнихена.

Немачки композитор и теоретичар Јохан Давид Хајнихен, син композитора Давида Хајнихена, музичко образовање стицао је у школи Светог Томе у Лајпцигу код Јохана Кунауа, свирајући чембало и оргуље. Био је изузетно надарен, а његов таленат одушевио је старијег мајстора, који га је потом запослио као преписивача партитура. Почетком 18. века Хајнихен је уписао студије права, а потом се сели у Вајсенфелс где је радио као адвокат. Богати музички живот овог града који је био под патронатом грофа Јохана Георга, удаљио га је од каријере правника и вратио музици. Тако је године 1709. отишао у Лајпциг на позив импресарија тамошње оперске куће, за коју је написао неколико опера. Но, убрзо је одустао од музичке каријере у Лајпцигу и одлази у Венецију, где је имао прилику да се упозна са истакнутим италијанским барокним мајсторима, као што су Гаспарини, Лоти и Вивалди. Његова популарност и таленат о којем се нашироко причало, привукли су пажњу принца-електора Саксоније, на чијем двору је Хајнихен радио као капелмајстор од 1717. па до краја живота, 1729. године.

Стваралачки опус Јохана Давида Хајнихена обухвата све жанрове који су били популарни у то време, осим дела за инструменте са диркама. Највећи део композиција написао је током намештења на двору у Дрездену, али већина њих је изгубљена током Другог светског рата. Дела овог аутора била су стилски и формално испред његових савременика, јер су се у њима укрштале одлике барока и раног класицизма, а што се најбоље може пратити у његовим инстурменталним композицијама. Наиме, у њима су присутни елементи немачког, француског и италијанског барока, са карактеристикама галантног стила који је био присутан у делима италијанских аутора његове генерације. Његова инвентивност огледа се пре свега у садржају, форми и звуку Дрезденских концерата које представљамо емисији. Написани су у три, четири, пет па чак и шест ставова, а сваки концерт намењен је другачијем инструменталном саставу. Хајнихен је приказивао нарочиту склоност ка истраживању различитих звучних боја, која се најбоље може пратити у лаганим ставовима Дрезденских концерата, са тути наступима хорни и флаута, као и са меланхолично третираним гудачким инструментима.

Ауторка Јелена Дамјановић

број коментара 0 Пошаљи коментар