Књига за слушање

Михаил Себастијан: Већ две хиљаде година… (7)

Кроз сабирање идеологија у фикцији, преко ликова који нису рођени него искројени по обрасцима (левичарски интернационалиста, антисемита, Јеврејин националиста, аутохтониста, циониста, бивши хулиган и тако даље), у роману се преиспитује низ предрасуда о припадности категоријима идеолошког типа. Јунак, и сам студент Правног факултета, суочава се са насилним истеривањем јеврејских студената са Универзитета. Више из прикрајка, тај лик примећује да батине које добијају његове колеге Јевреји обликују „Јеврејина” у њима, чиме развија одређену свест о припадности.

Прозаиста, драматичар, романсијер, есејиста, новинар и преводилац, Михаил Себастијан (псеудоним Јосифа Мендела Хехтера, Виктор Минку и други) рођен je 1907. у Браили, а умро 1945. у Букурешту. У родном граду похађао је основну школу и Гимназију, а његов матурски рад, који је одбранио 1926, изузетно је високо оценио председник комисије, Нај Јонеску. Године 1929, завршио је Правни факултет Универзитета у Букурешту, а затим и докторирао у Паризу (1930-1931).

Дебитује поезијом 1926. године у часопису Свет (Lumea) из Јашија, под псеудонимом Ераклије Праља, да би затим започео дуготрајну сарадњу са часописом Реч, радећи и у његовој редакцији између 1927. и 1934. Објављивање аутобиографског романа Већ две хиљаде година... изазива жестоке нападе, како од десничарске тако и од левичарске штампе, а на те нападе писац је одговорио у књизи Како сам постао хулиган (1935). Док је радио као секретар једног адвоката и новинар у Часопису краљевских фондација (1936-1940), интензивно је сарађивао с листовима Рампа и Репортер, водио је музичку хронику у часопису l'Indépendance roumaine (под псеудонимом Фламиниус), те драмску хронику у листу Румунски живот. Учествовао је у Групацији румунских књижевних критичара (основаној 1936), бранио је на суду Ђеа Богзу, оптуженог за порнографију због песме Песма-увреда. Писао је и фикционалну књижевност - његов комад Игра одмора постављен на сцену 1938. године, а роман Незгода објављен му је 1940. године, током које проводи и неколико месеци на војној служби.

Током рата, мада није био поштеђен понижења због тога што је Јеврејин, Себастијан ће од 1941. године радити као професор у гимназији, а у марту 1944. му се у Позоришту Алхамбра игра други комад Безимена звезда, који је написао под псеудонимом Виктор Минку. Његов статус се радикално мења после августа 1944. године, када је именован за главног саветника за штампу у Министарству националне пропаганде. Године 1945. добија да предаје један предмет на Слободном демократском универзитету, често је тражен у својству адвоката, док његови комади почињу да се изводе, не само у земљи, већ и у иностранству. Живот губи на улици, где га је ударило моторно возило.

Роман Већ две хиљаде година... први пут је штампан 1934. године, а ускоро ће га, у преводу с румунског језика Ђуре Миочиновића, објавити издавачка кућа Клио из Београда.
Чита Александар Божовић.
Уредници Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.

 

број коментара 0 Пошаљи коментар