Клавир и јавност – Дела Јана Ладислава Дусека

Пратићете трећу емисију циклуса о композиторима-пијанистима који су у последњим деценијама осамнаестог и првим деценијама деветнаестог века од клавира створили врхунски солистички и концертни инструмент.

Јан Ладислав Дусек један је од првих клавирских виртуоза који је путовао и наступао широм Европе. Рођен у чешком граду Чаславу 1760. године, Дусек је већ 1778. започео своја младалачка путовања, на којима је посетио Белгијски град Мехелену, Амстердам, Хамбург, Санкт Петерсбург и Литванију. По први пут се обрео у Паризу 1786. године, где се бавио педагошком и извођачком делатношћу и врло брзо постао миљеник краљице Марије Антоанете. У години Француске буржоаске револуције био је принуђен да оде из Париза и отпутује у Лондон, а енглеску престоницу ће напустити једанаест година касније, овог пута под претњом утамничења због пропасти и банкрота његове издавачке куће. Пронашавши ново уточиште у севернонемачком граду Хамбургу, Дусек је у првим годинама 19. века подузео велику турнеју по немачким градовима, поставши један од првих пијаниста којег је пратила слава и обожавање публике. По сведочењима савременика, управо је Дусек први на сцену поставио клавир тако да публика може да посматра његов профил и покрете руку.

Након окончања велике турнеје по немачким градовима у првим годинама 19. века, Дусек је прихватио положај капелмајстора пруског принца Луја Фердинанда, који је и сам био врсни пијаниста и композитор-аматер. У периоду од 1804. до 1806. године Дусек је пратио принца на његовим ратничким путовањима, у борбама Прусије против Наполеона, све до принчеве погибије у Бици код Залфелда. Смрт принца Луја Фердинанда била је повод да Дусек компонује Хармоничну елегију у фис-молу, опус 61.

Дусеково писмо за клавир увек је високих техничких захтева и брљантног звука, уз употребу типичних пијанистичких виртуозних фигурација, укључујући октаве, паралелне терце, брзе пасаже и слично. Његов композициони идиом неретко наговештава пијанистичке домете композитора млађе генерације, попут Шумана и Шопена.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић

број коментара 1 Пошаљи коментар
(четвртак, 21. јун 2018, 20:06) - anonymous [нерегистровани]

Nemušta informacija

Valjda je važnije šta i ko svira nego biografija