Kafana bez ključa radi „na poverenje“

Na istočnim padinama Kopaonika, na putu za Lukovsku banju, jedna stara krčma često radi i bez krčmara.

Vrata se nikada ne zaključavaju i to znaju malobrojni gorštaci. Sami se posluže i za popijeno ostave novac.

Znaju često i da nalože kube i pročitaju novine. Kažu, tu im je i bioskop, i pozorište, i sala za sastanke.

„Dođemo ovde, ogrejemo se i kada nema nikog, naložimo, poslužimo se pićem pa nastavimo dalje“, rekao je Aleksandar Đurković, poštar iz Brzeća.

„Razmenjujemo mišljenja, pričamo, ćaskamo i tako. Inače, ovde čekamo i doktora i veterinara i popa“, objasnio je Srećko Stevanović iz sela Đerekara.

Gosti poštuju poverenje koje im je ukazao vlasnik kafane.

„Ovde su iskreni ljudi, pošteni, žele vam uvek dobrodošlicu, imaju teme za razgovor, nema puta da ne svratim kad prođem“, kaže Žarko Đurić iz Kuršumlije.

Gazda Iva je treća generacija u porodici Janićijević koja se decenijama bavi kafedžijskim poslom.

„Vrata su uvek otključana svim gostima. Svako je ovde dočekan uslužen na svoj način. Ko ima nešto popije, ko nema, nema problema, uvek je na usluzi i dokle ona živi živeće i ovo mesto, živeće ovaj kraj. Mi ćemo da se trudimo uvek da bude tako, da ovde dočekamo goste u dobrom raspoloženju, imali para, nemali, uvek će da budu dobrodošli“, iskren je vlasnik kafane u selu Đerekare, Ivan Janićijević.

Njegova poslovna politika deluje neverovatno, ali kaže nikada ga nije odvela u gubitak – pa će on nastaviti po starom, a nada se da će isto učiniti i njegovi naslednici.

broj komentara 2 pošalji komentar
(petak, 03. jan 2020, 13:54) - Sofija [neregistrovani]

poverenje i poštenje

Svaka čast.Zaista lepa priča!

(petak, 03. jan 2020, 10:23) - Aspalathos [neregistrovani]

podsećanje

Ovaj kuriozitet me podsetio na slično kolektivno poveerenje. Nekad smo u vojsci svako zaključavao svoju kasetu, a onda smo se svi skupa dogovorili da poskidamo katance i da niko nikome ne uzima čiste čarape, pribor za higijenu ostale vojničke sitnice. Na opšte iznenađenje to je profunkcioniralo i potrajalo. Takođe se rado podsetim da se na ostrvima kuće nisu zaključavale. Ali sve je to bilo u neka mnogo sretnija vremena... Meni danas smetaju i passwordi na računarima i telefonima.