Da li pravilno koristimo antibiotike

Otpornost bakterija na antibiotike predstavlja jednu od najvećih pretnji po globalno zdravlje. Srbija je u prethodnoj godini uspela da smanji upotrebu antibiotika za 37,6 odsto u poređenjnu sa 2015. godinom.

Sezona je prehlada, grip uskoro stiže i naučili smo da su to situacije kada antibiotike ne treba da koristimo. Srbija je kroz preporuke Svetske zdravstvene organizacije, smanjila upotrebu antibiotika, a imamo podatak da su naša deca tri do pet puta češće koristila antibiotike u odnosu na decu u nekim zemljama Evrope.

„To je danas za Srbiju daleka prošlost, sigurno koračamo sa razvijenim zemljama EU koje se racionalno odnose prema svojim resursima, jer je, kako podaci pokazuju, pala stopa prepisivanja antibiotika za 7.3 odsto, u uzrastu, od drugog do 23 meseca, kao i za decu do 11 godine“, istakla je profesorka Milica Bajčetić.

Takođe dodaje da je Srbija posle tri godine edukacije lekara, uspela da smanji upotrebu tih antibiotika, za akutni bronhitis za skoro 30 odsto, za akutno zapaljenje krajnika, prehlada.

„Podigli smo svest i roditeljima i deci da su to virusi, a virusi se ne leče antibioticima“, istakla je profesorka Milica Bajčetić.

Neke bakterije postale su otporne na antibiotike, što dodatno otežava posao lekarima, a izdaju se i antibiotici bez recepta.

„Nakon tri godine kampanje koja je vođena iz Ministarstva zdravlja, smanjen je udeo nedefinisanog prometa koji je sa 55 odsto pao na 17 odsto, a to je upravo taj deo koji se odnosi na izdavanje antibiotika bez recepta. A kada se koriste antibiotici važno je poslušati savet lekara i samo na osnovu tog saveta koristiti antibiotike. Ono što ostane od terapijskog ciklusa nikako ne treba poklanjati komšijama i prijateljima“, zaključila je profesorka Milica Bajčetić.

broj komentara 3 pošalji komentar
(petak, 08. nov 2019, 18:34) - anonymous [neregistrovani]

re: затим

Ti si mozda velikim dijelom i u pravu, samo si totalno promasio temu i kontekst iz teksta. U tekstu su doticne zemlje razvijene upravo zbog toga sto su gotovo ukinule upotrebu antibiotika, pogotovo za lakse bolesti poput gripe, prehlada, raznih vrsta infekcije itd. Zapravo tekst i tema uopste ne potenciraju tu ekonomsku razvijenost doticnih, nego upravo suprotno.

(petak, 08. nov 2019, 13:21) - Драган [neregistrovani]

затим

Затим, није и јасно зашто се увек западне земље називају "развијеним"?! Јел зато што су економски развијени? Ако је због тога онда треба нагласити ЕКОНОМСКИ развијеним земљама. Има и других врста развијености - на пример моралне и духовне развијености - а у том погледу западне земље су закржљали патуљци. Поред тога њихова економска развијеност је постигнута кроз робовласништво, колонијализам, разне врсте експлоатација читавих других народа и држава... - то је била њихова "почетна акумулација капитала" а сада су "бизнисмени". Они су развијени као што су "економски развијени" (богати) и мафијаши.... па онда по парламентима глуме лордове и аристократију а заправо кримоси и лопурде.

(petak, 08. nov 2019, 13:15) - Драган [neregistrovani]

Што

Што се мене тиче ја антибиотике више (на срећу) и не користим - бели лук, ђумбир, мед и лимун - откад то користим моје упале грла (увек гнојне и са високим темпаратурама, нису никада могле да прођу без антибиотика - и велике муке) - бивају на време пресечене (што се раније узме овакав лек, то се слабије развију симптоми и више прекрати болест) и никада се и не развију у фазу да је потребно узети антибиотике.