Zahvaljujući anesteziolozima imamo najviše šanse da preživimo u kritičnim situacijama

Mnogima je prva asocijacija na operaciju, hirurg. Međutim život pacijenta tokom intervencije ne zavisi samo od njega, već i od anesteziologa. Njegov posao nije samo da uspava i probudi pacijenta posle operacije.

Veliki broj pacijenata rizik vezan za bilo kakvo operativno lečenje, za neku intervenciju koja se radi pod anestezijom uz prisustvo anesteziologa, doživljava samo kao rizik anestezije, napominje gošća Jutarnjeg programa, profesor dr Vojislava Nešković.

„Ne razumeju da je anestezija nesamostalna u svemu tome i kada se govori o riziku, treba govoriti o riziku celokupne procedure, odnosno vrste hirurške intervencije ili dijagnostičke procedure koja se sprovodi“, napominje dr Nešković.

Anesteziolog postaje sve kompleksnije zanimanje i danas se sve češće govori o perioperativnoj medicini, a ne samo o anesteziji, jer je anesteziolog uključen i u preoperativnu pripremu pacijenta, zatim u hirurško lečenje bolesnika, jer obezbeđuje anesteziju tokom operacije ili bilo koje ambulantne ili dijagnostičke procedure, kao i postoperativno lečenje, posebno u jedinicama intenzivnog lečenja. Pored toga, uključeni su i u terapiju akutnog i hroničnog bola.

„Anesteziolozi su u stvari lekari, specijalisti anestezije, reanimacije i intenzivne terapije i sve češće se tome dodaje i terapija bola. Naše zanimanje je veoma kompleksno i izazovno, ali mi smo tu da omogućimo bezbedno, sigurno i bezbolno lečenje pacijenata“, ističe profesorka Nešković.

Ne postoji opšta definicija procedura koje se preduzimaju prilikom intervencija jer nisu svi pacijenti isti, a svako od njih dolazi na različite intervencije. Nekada nije potrebno bilo šta proveravati već je dovoljno razgovarati sa pacijentom.

Mladi pacijenti bez ikakvog morbiditeta, vrlo često za kraće intervencije ili intervencije koje same po sebi nose mali rizik, ne moraju da se podvrgavaju dodatnim dijagnostičkim procedurama, proverama i testovima.

S druge strane, postoje pacijenti čija je preoperativna priprema veoma kompleksna i gde je jedan od osnovnih ciljeva proceniti rizik koji sama intervencija nosi i koju korist obezbeđuje.

„To ne znači da visokorizični pacijenti treba da budu uskraćeni za hirurško lečenje ukoliko korist koju očekujemo da dobiju od terapijske intervencije je veća od rizika, svakako da treba da se podvrgnu hirurškoj intervenciji i anesteziji, nezavisno od toga što spadaju u kategoriju visokorizičnih pacijenata“, dodaje gošća Jutarnjeg programa.

Svaki pacijent pre hirurške intervencije bude obavešten o svim rizicima i sam donosi pristanak na hirurško lečenje i anesteziju, jer ima pravo da zna rizike sa kojima se suočava.

Anesteziolozi barataju sa vitalnim funkcijama pacijenata, jer kada su u opštoj anesteziji pacijenti ne dišu, funkcije kardiovaskularnog i respiratornog sistema na neki način zavise od njih.

„Kao i u svakoj složenoj proceduri, mnogo toga može da pođe po zlu. Međutim, ne znači da će se sve stvari koje se ne dešavaju kako treba, loše i završiti. Često se između anesteziologa i pilota prave neka uslovna poređenja koja imaju mnogo opravdanja. Znamo da poneki avion i padne, ali znamo da su to ekstremno retki događaji i da zapravo, rizik za pojedinačnog pacijenta da mu se nešto tako ekstremno desi, odnosno da izgubi život je zapravo jako mali“, naglašava dr Vojislava Nešković.

Postoje alergijske reakcije na anestestetike, posebno na određene grupe lekove. Postoji mogućnost da ukoliko je poznat podatak o alergiji da se upotrebe alternative. Može da se desi alergijska reakcija kada se pacijent prvi put uvodi u anesteziju i tada se postupa kao i u svim drugim situacijama kada postoje anafilaktičke reakcije. To jeste životno ugrožavajuće stanje, ali, kako naglašava dr Nešković, anesteziolozi su i specijalisti reanimacije. Tako da ako vam se dešavaju životno ugrožavajuće situacije, najviše šanse da preživite imate zahvaljujući anesteziolozima.

„Kako mi to kažemo, anestezija je 90 odsto dosade i 10 odsto čiste panike. Pogotovu, ja se bavim kardio anestezijom i anestezijom za grudnu hirurgiju i kardiovaskularnu hirurgiju koje su po prirodi stvari najrizičnije i kritične situacije postoje svakodnevno, ali u tome nalazim izazov i lepotu ovog posla jer mi zaista možemo da pomognemo kada su sve druge opcije nemoguće“, ističe dr Nešković.

U Srbiji postoji 10 anesteziologa na 100.000 bolesnika, što je svrstava u srednje razvijenu zemlju. U razvijenim zemljama ima preko 20. Situacija nije najgora, ali može da bude bolja, pogotovu što postoji sve više stvari kojima se anesteziolozi bave, trebalo bi da nas ima više, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, profesor dr Vojislava Nešković.

broj komentara 3 pošalji komentar
(subota, 19. okt 2019, 07:51) - anesteticar [neregistrovani]

Anesteticar

Bude tu i poneki anesteticar totalno nebitan lik uvek ga zaborave spomenuti on menja urin kese ...

(četvrtak, 17. okt 2019, 14:29) - anonymous [neregistrovani]

Релативно

У Србији су те шансе најмање....

(četvrtak, 17. okt 2019, 12:42) - anonymous [neregistrovani]

????

Da je anestezija najkompleksnija grana medicine govori i period specijalizacije koji je veći u odnosu na druge grane. Zašto ih u Srbiji nema dovoljno!? Zato što mogu naći posao u bilo kojoj zapadnoj,visokorazvijenoj zemlji,sa daleko većim primanjima i to po pojednostavljenoj proceduri zaposlenja,jer su svugde deficitarni.