Infarkt sve češće pogađa mlade i dijabetičare

Šta možemo da uradimo za svoje srce i kako povišeni šećer utiče na srce? Odgovore na ova pitanja, stručnjaci su razmatrali na „Evropskom kongresu kardiologije“ u Parizu.

Najviše pacijenata u svetu strada od bolesti srca, godišnje oko 17, 9 miliona ljudi. Srbija godišnje izgubi grad od oko 50 hiljada stanovnika. 

„Srbija je u pogledu akutnog koronarnog sindroma i infarkta miokarda na trećem mestu u svetu, iza Rusije i Ukrajine, što nije dobra statistika. Godišnje u Srbiji imamo 19 hiljada infarkta“, rekao je prof. dr Milovan Petrović sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine.

Praksa je pokazala da infarkt sve češće pogađa mlade, ali i pacijente sa dijabetesom. Svoja iskustva razmenjivalo je oko 30 hiljada lekara iz 150 zemalja u Parizu.

„Svi znamo da je dijabetes glavni faktor rizika za razvoj brojnih komplikacija: srčanog i moždanog udara, srčane slabosti, popuštanja bubrega“, kaže prof. dr Mihail Kosiborod, kardiolog iz SAD.

„Mnogi ljudi sa dijabetesom imaju problem sa srcem. Podaci pokazuju da je glavni ubica kod osoba sa dijabetesom, srčani udar“, rekao je prof. dr Dipak Bat sa Harvard škole medicine.

U svetu sa dijabetesom živi oko 425 miliona ljudi, svaka jedanaesta osoba. Svake godine od posledica šećerne bolesti umre oko četiri miliona ljudi. Kako da se promeni ta statistika, govorilo se u glavnom gradu Francuske.

„Ono što je novo, je da se više pažnje posvećuje modifikaciji životnih navika, kakvu fizičku aktivnost da imamo, kakvu ishranu, koliko kalorija, ostavljanje cigareta, naročito kod rizičnih grupa“, izjavio je prof. dr Petrović.

„Studija je pokazala da pacijentu sa dijabetesom koji ima srčane probleme, možemo savremenom terapijom da smanjimo rizik od srčanog i moždanog udara. To otriće će dovesti do toga da kardiolozi i dijabetolozi rade usklađenije“, rekao je dr Bat.

„Kardiolozi, endokrinolozi i mi ekonomisti, zaključili smo da je rešenje rano otkriće bolesti. Tako bi pacijenti imali kvalitetniji život, a troškovi bi bili manji“, smatra prof. Frančesko Saverio Manini iz Italije.

broj komentara 0 pošalji komentar