Oduprite se prolećnom umoru

Svaka druga osoba u proleće ima simptome prolećnog umora, pokazuju istraživanja. Međutim, postoje načini da prepoznamo i pobedimo prolećni umor.

Svako jutro se budite isrpljeni i bezvoljni. Ne pomaže vam ni rani odlazak u krevet, ni popodnevna dremka, a ni nekoliko dana odmora.

Onaj čuveni lek „naspavaću se i sve će biti mnogo bolje“ više ne deluje. Malaksalki ste, boli vas glava, imate vrtoglavice. Možda patite od prolećnog umora koji se javlja pri prelasku iz hladnog u toplije vreme.

„Kada se javljaju velike klimatske promene u smislu porasta temperature, zatim promene atmosferskih prilika, vlažnosti vazduha, u tom periodu organizmu treba vremena da se prilagodi na novu situaciju“, objašnjava dr Olivera Marković hematolog KBC „Bežanijska kosa“.

„Zimi imamo povišen krvni pritisak s obzirom na to da dolazi do sužavanja krvnih sudova i luči se hormon sna melatonin, dok je u proleće niža vrednost krvnog pritiska i luči se hormon sreće serotonin“, kaže dr Marija Branković, gastroenterolog KBC „Bežanijska kosa“.

Krive su vremenske promene,ali i pihtije, sarme, kolači.

„Tokom zimskih meseci nema dovoljno vitamina, minerala, nema dovoljno voća i povrća, koje možemo da unosimo kao u nekim drugim periodima godine. Zbog čega organizam ima deficit vitamina i minerala“, ukazuje dr Marković.

Dr Branković navodi da nagli prelazak iz jednog stanja u drugo dovodi do hroničnog osećaja umora, pospanosti, nerasploženja, odsutnosti, dekoncentracije.

Promene najviše osećaju hronični bolesnici.

Kod pacijenata koji su hronično oboleli od nekih gastro-intestinalnih tegoba ili imaju funkcionalne poremećaje, reakcija na promene manifestuje se bolovima u trbuhu, gorušicom, nadimanjem, otežanim pražnjenjem, istakla je dr Branković.

Savet dr Marković je da obratimo lekaru i damo krv na analizu ukoliko imamo simptome koji traju duže od dve nedelje, da bi se utvrdilo da nije u pitanju anmenija koja može da da vrlo slične simptome.

I prolećni umor možemo da sprečimo. Za početak, jednim dobrim snom, a onda promenom nekih loših životnih navika, koje gotovo svi mi imamo. Prvo što treba da uradite je da izađete na svež vazduh.

„Treba da se boravi više napolju, da se uvede fizička aktivnost, što više boravka na suncu, što više sna i tečnosti“, navodi dr Branković.

Jedite umereno, a raznovrsno. Obroke prilagodite toplijem vremenu – laganija hrana, češći, manji obroci i staro dobro pravilo o tri glavna obroka i dve užine.

broj komentara 0 pošalji komentar