Ajnštajn – od najvećeg uma do najgoreg muža?

Politehnički univerzitet u Cirihu odbio je da Milevi Marić posthumno dodeli diplomu. Kažu to im nedozvoljavaju univerzitetska pravila. Inicijativu o posthumnoj dodeli diplome pokrenula je italijanska fizičarka, novinarka, glumica Gabrijela Greizon.

Tekst objavljen u rimskom dnevniku Republika Gabrijela Greizon počinje konstatacijom da je to „trebalo da bude jedna lepa priča, koju bismo s ponosom pričali mladim generacijama kao primer definitivnog preokreta, simbol lepog kraja, pružajući mladima mogućnost da sanjaju svoje velike snove“.

Ali hoćeš. „Ono što se desilo Milevi Marić doživele su mnoge žene početkom 20. veka, jer su takva bila pravila“, piše u odgovoru Politehničkog fakulteta u Cirihu na zahtev Greizonove da se Milevi Marić posthumno dodeli diploma.

Marija Kiri, Hedi Lamar, Mileva Marić

Neobična priča počinje pre nekoliko godina kada je italijanska fizičarka Gabrijela Greizon, diplomirala nuklearnu fiziku na Univerzitetu u Milanu, kao istraživač radila je dve godine u Politehničkoj školi u Parizu, odlučila da popularizuje nauku, zbog čega postaje „pop star italijanske fizike“.

Glavni krivac nove sfere Gabrijelinog interesovanja je zajednička fotografija najznačajnijih naučnika u svetu sa jednog kongresa iz 1927.godine. Na fotografiji je samo jedna žena Marija Kiri.

Gabrijela intezivno počinje da istražuje živote i rad poznatih naučnika i razotkriva niz veoma značajnih činjenica, pre svega o ženama u nauci, koje su neverovatnom snagom uma pokušavale da se izbore za svoj profesionalni prostor u krajnje muškom svetu nauke. Nastaje prva knjiga italijanske fizičarke O Mariji Kiri i Hedi Lamar ja ću vam pričati.

Široj publici familijarno je ime Marija Kiri. Jedna je od najznačajnijih naučnica, koja je otvorila vrata sveta boginje Atine teorijom radioaktivnosti, otkrila je i dva hemijska elementa: radijum i polonijum.

Jedina žena koja je dobila dve Nobelove nagrade, prva žena sa titulom doktora fizike, prva žena profesor na Sorboni, ali sve to je bilo nedovoljno da postane član Francuske Akademije nauka. Odlučujući faktor za ulazak u najuzvišeniji hram nauke bila je polna pripadnost.

U naučnoj sferi lepota ne da se nije uopšte kotirala, već je bila otežavajući faktor u skladu sa vladajućom predrasudom: ako je lepa nije pametna.

Greizon tvrdi da je taj stav u potpunosti opovrgla Hedi Lamar. Zanosna, lepa holivudska glumica, 1941. godine registrovala je patent  Tehnologije proširenog spektra, koji je koristila američka vojska protiv nacista u tajnim bezičnim komunikacijama. Bez Hedinog otkrića ne bi bio moguć današnji razvoj digitalnih komunikacija.

Gabrijela Greizon, u Cirihu i Berni u arhivima instituta i fakulteta, nastavlja istraživački rad posvećen životu Alberta Anštajna i upoznaje Milevu Marić.

Opčinjena je njenim naučnim radom, ali i šokirana nepravdama prema Milevi, kako od strane njenog muža Anstajna tako i naučne sredine i kolega.

Jer svi su bili opijeni Anštajnovim umom, dok niko nije govorio o Milevinom izuzetnom talentu za matematiku.

Bila je peta žena koja je krajem 19 veka upisala Saveznu visoku tehničku školu u Cirihu, danas Politehnički univerzitet, koji je za Milevu bio najlepše mesto na svetu, ako se izuzmu voćnjak u kome Njutn otkriva gravitaciju usled pada jabuke i Arhimedova kada u kojoj je uskliknuo Eureka.

Gabrijela pronalazi nepoznate činjenice u arhivima, koje potvrđuju da je Mileva imala značajan doprinos u naučnom radu Alberta Anštajna. Tada počinje Gabrijelina borba za delimičnu valorizaciju Milevinog rada. Iz divljenja i revolta zbog Mileve nastaje knjiga Anštajn i ja, a 2018. godine i pozorišni monolog, sa kojim Gabrijela obilazi celu Italiju, a zatim i Evropu.

Arijanina molba

Gabrijela Greizon veoma često drži predavanja iz fizike po raznim školama i univerzitetima širom Italije. Tako je u proleće ove godine o Albertu Anštajnu i Milevi Marić detaljno pričala maturantima jedne gimnazije u gradu Skio u blizini Viđence.

Zatečeni novim činjenicama učenici su posebno bili dirnuti saznanjem da se, zapravo Mileva detaljno bavila istraživanjem u oblasti fotoelektričnog efekta, što je suština Anštajnovog rada o Braunovom kretanju iz 1905. godine dakle, bili su u braku, da bi za taj rad Anštajn 1921.godine dobio Nobelovu nagradu.

Na opasku Greizon da, upravo zbog braka i trudnoće sa prvim zajedničkim detetom, Mileva nije uspela da drugi put položi završni ispit, izgubila je pravo da diplomira.

I ne samo da je izgubila pravo, već je razvodom od Anštajna, postala samo jedna crtica u biografiji najvećeg uma 20 veka, što je još jedna od velikih nepravdi prema ženama u svetu nauke.

Tada jedna od učenica, Arijana moli Gabrijelu Greizon da uputi zahtev univerzitetu u Cirihu da Milevi Marić posthumno dodele diplomu, kako bi se bar delimično ispravila nepravda .

Italijanska fizičarka započinje birokratsku avanturu. Stupa u kontakt sa švajcarskim univerzitetom, nailazi na predusretljivost, učtivost i dobru volju.

Istovremeno, Greizon posredstvom medija upoznaje italijansku i evropsku javnost sa: životom, radom, nepriznatim naučnim doprinosom Mileve Marić, kao i brojnim nepravdama sa kojima se suočavala, pre svega jer je žena, ostavljena.

Ajnštaj od najvećeg uma do najgoreg muža

Nazalost, krajnje pozitivna namera italijanske fizičarke za sada nema srećan kraj. Nauka je ponovo zatajila.

Kako Gabrijela Greizon objašnjava u tekstu dnevnika  La Republika posle višemesečne prepiske i razgovora sa predstavnicima Politehničkog fakulteta u Cirihu, pre nekoliko dana dobila je zvanično pismo u kome se sa žaljenjem konstatuje „da zbog pravila univerziteta nisu u mogućnosti da Milevi Marić daju posthumnu diploma, jer je dva puta pala poslednji, završni ispit“.

U obrazloženju univerziteta, dalje se navodi da diplomu ne mogu da joj dodele „ni na osnovu kasnijeg angažovanja u nauci, jer ne postoje njeni potpisani radovi“, što je i nemoguće, jer tada početkom 20 veka žene nisu imale pravo da potpisuju radove. Zanimljiv je završni deo pisma Rektorata Politehničkog univerziteta u Cirihu.

„Žao nam je zbog Mileve, ali imala je najgoreg muža, kojeg je žena mogla imati. Anštajn je onemogućavao Milevin put nauke, što se, inače često događalo ženama u tom periodu“, navodi se u pismu univerziteta.

Baš zato je, kaže italijanska fizičarka Gabrijela Grezon, podnela zahtev da se Milevi posthumno dodeli diploma, da bar najviše intelektualne institucije jedne zemlje delimično ublaže nepravdu.

Neshvatljivo je da, upravo najrazvijeniji deo društva, koji bi trebalo da je i najavangardniji, nije bio spreman da na simboličan, pozitivan način završi priču o Milevi, pružajući nadu mladim generacijama, koje su okrenute nauci, da veruju u svoje velike snove.

Gabrijela Grezon, tvrdi da neće odustati od namere da se izbori za Milevinu diplomu. Tim pre što to ne bi bio izuzetak, jer je nedavno u Velikoj Britaniji posthumno dodeljeno sedam diploma ženama, koje su pre 150 godina, pohađajle Univerzitet u Edinburgu.

broj komentara 15 pošalji komentar
(petak, 08. nov 2019, 19:27) - anonymous [neregistrovani]

Zanesenjaci i porodica

Kao istraživač iz srodnih oblasti kao Ajnštajn (matematička i teorijska fizika) hteo bih, ako mi moderator dozvoli, da nešto objasnim. Istraživanje u ovoj oblasti podrazumeva jedan oblik "zanesenosti", odnosno visoko koncentrisanog rada. Na primer, kaže meni žena, hajde prekini rad na 5 minuta da mi nešto pomogneš, pa posle nastavi. I ja počnem da gunđam. I onda žena opet, pa šta se buniš to je samo pet minuta. I zaista jeste samo pet minuta. Problem, bar kod mene, je u tome što ja kad jednom prekinem tok misli treba mi posle sat vremena da se vratim na isti nivo. Tako da 3-4 takva prekida od 5 minuta pojedu ceo dan. Moj rad naravno nije ni blizu toliko važan i kompleksan kao Ajnštajnov, pa ja mogu sebi da dozvolim da proćerdam grdne dane bez da nešto veliko propadne. Ali kada bih radio nešto toliko veliko i novo što po kompleksnosti odgovara na primer Ajnštajnovom radu na opštoj teoriji relativnosti u periodu od 1905. do 1915. godine, jedini način je zaboraviti porodicu i sve druge praktične probleme i po ceo dan se koncentrisati samo na rad. Da neko radi takav posao i istovremeno bude "dobar muž" i "voljeni tata" meni deluje potpuno neizvodljivo. Ja lično nikada ne bih napravio takav izbor, ali neki ljudi to urade, kao na primer Ajnštajn. I Nikola Tesla je bio takav "zanesenjak", ali on je bio svestan tog problema i zato nikada nije ni imao porodicu. Koliko god to zvučalo surovo, jedan broj takvih ljudi je neophodan za razvoj čovečanstva. Nema nikakvog smisla optuživati Ajnštajna što nije bio "dobar muž". On to verovatno nikada nije Milevi ni obećao. On je hteo da nađe nekoga da se brine o praktičnim stvarima dok on može da se baci na rad. To je sudbina žena koje izaberu takve zanesenjake za partnere. Mileva se ne može žaliti kako nije znala u šta se upušta. Ona je znala sa kime ima posla i znala je šta rizikuje, i zato se realno sama nije mnogo ni žalila. Umesto nje danas se žale neke moderne žene koje to smatraju degutantnim. Ja razumem i njihov stav, ali svako ima odgovornost za svoje izbore u životu. Žena koja izabere da se uda za takvog muškarca, ona rizikuje da se bori sama celog života.

(petak, 08. nov 2019, 13:06) - anonymous [neregistrovani]

nisam feministkinja ali ne volim nepravde

PRAVDA ZA MILEVU!

(petak, 08. nov 2019, 12:30) - Bojan [neregistrovani]

Genije?

Lep članak i drago mi je da ima još ljudi na ovom svetu koji misle na ljude iz prošlosti koji nisu bili nagradjeni za svoja dela. Ima predivna serija od national geographic zvana Genius Einstein. Snimljena je 2017 godine sa deset epizoda. Tu sam saznao neke stvari o Einstein-u i Milevi Marić. Serija je brilijanto uradjena. Posle serije bio sam oduševljen i dodinut na život Alberta i Mileve.

(petak, 08. nov 2019, 11:50) - Protivnik lupanja! [neregistrovani]

Albert Einstein...

je nemački Jevrejin rođen u Ulmu,a Mileva Marić je Srpkinja iz Titela!-Za Einsteina su Milevini sunarodnici govorili:"Šljampavi Marića zet",zbog njegovog načina oblačenja!

(petak, 08. nov 2019, 09:15) - Rade [neregistrovani]

Mileva

je Srpkinja iz Vojvodine.

(petak, 08. nov 2019, 09:13) - Rade [neregistrovani]

Albert Einstein

Albert je nemac a odselio se u Svejcarsku zob Hitlera. Zena mu je Srpkinja iz Vojvodine.

(petak, 08. nov 2019, 05:39) - anonymous [neregistrovani]

a mi bi trebali da damo neku zahvalnicu ovoj Italijanki jer stvarno to zasluzuje

Preporucujem knjigu koja je skoro izasla u izdanju Lagune: Drugi Ajnstajn autora, Mari Benedikt, ali posto je prevodilac Ivan Jovanovic samo to "odradio" ipak preporucujem da je procitate u originalu kao sto sam je ja procitala "The Other Einstein" Amerikanke Marie Benedict. Ta knjiga je ostavila na mene veoma jak utisak i opisuje sve to sto i ova Italijanka kaze o Milevi.

(petak, 08. nov 2019, 05:37) - anonymous [neregistrovani]

svaka cast ovoj Italijanki

Preporucujem knjigu koja je skoro izasla u izdanju Lagune: Drugi Ajnstajn autora, Mari Benedikt, ali posto je prevodilac Ivan Jovanovic samo to "odradio" ipak preporucujem da je procitate u originalu kao sto sam je ja procitala "The Other Einstein" Amerikanke Marie Benedict. Ta knjiga je ostavila na mene veoma jak utisak i opisuje sve to sto i ova Italijanka kaze o Milevi. Lopov nikad ne moze da se sakrije, pa tako se i Ajnstanov zlocin

(četvrtak, 07. nov 2019, 21:04) - anonymous [neregistrovani]

Želim joj put uspeh !

Već sam pokušaj gospođe Gabrijele Grezon je za divljenje. Mnogo autora je pisalo o Milevi Marić i svi i uvek kao o žrtvi. U tom stilu je i Univerzitet odgovorio. A jedino je Gabrijela sa mladim predlagačima, imala ideju kako da se velika nepravda bar delimično ispravi. Želim Gabrijeli pun uspeh u svom hrabrom i inteligentnom poduhvatu. Svet fizike ne mora da bude sebičan kao Einstein.

(četvrtak, 07. nov 2019, 20:46) - anonymous [neregistrovani]

trebali bi prvo znati

iz kojeg naroda potice Ajnstajn dobro poznat prema zenama.