Vinil odbija da ode u istoriju

Starije generacije se sigurno sa zadovoljstvom sećaju gramofona i gramofonskih ploča. Popularni vinil se slušao do početka osamdesetih godina, a uprkos tehnološkom napretku i brojnim modernim uređajima, ploče i gramofoni se i dalje prodaju i proizvode na radost ljubitelja najstarijeg formata slušanja muzike.

Era gramofona započeta je pre više od 130 godina. Godine 1888. napravljen je prvi gramofon i gramofonska ploča kao prvi nosač zvuka. Pojava takozvanih vinila i longplejki, izazvala je opšte interesovanje ljudi.

Kod nas počinju da se proizvode 1951. godine uz pomoć mašina Radio Beograda.

„Na nekoj priredbi neko je doneo gramofon, svi su doneli neke ploče i neko je pustio nešto. Ja sam pitao šta je ovo? Kaže to je Elvis Prisli. Je l' to rokenrol? To je rokenrol. I tad mi se život promenio. To danas znam, tad nisam znao“, priseća se naš poznati rok muzičar i radijski voditelj, Vlada Janković Džet, kako je zavoleo rokenrol i počeo da sluša ploče.

„Ja sam odmah otišao kući i rekao ćaletu hoću da imam gramofon. Svi imaju gramofon. Kaže on, dobro, taman da znam šta da ti kupim za rođendan. Kad sam skupio desetak singlova, već sam bio onaj mali što ima ploče“, dodaje Džet.

Kaže da je u to vreme muzika bila važan faktor u profilu mladog čoveka. Ploče su bile dragocenost jer slušanje omiljenih pesama nije bilo dostupno putem masovnih medija.

A šta to čini ploču još uvek tako jedinstvenom?

„Zvuk ploče je i dalje neprevaziđen. Sve ovo što se postiglo tehnološkim napretkom je približilo zvuk digitalnog zapisa onom analognom zapisu, ali to nije to“, ubeđen je Janković.

Elvis Prisli, Frenk Sinatra, Rej Čarls, Džoni Keš, „Bitlsi“... samo su neka imena koja su planetarno bila popularna i čije su se ploče masovno kupovale.

„Najveći uticaj u istoriji muzike verovatno je imala ploča Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band 'Bitlsa' šezdesetih godina. Na mene najveći uticaj ima Džimi Hendriks, sa njegovim Electric Ladyland-om i 'Pink Flojd' koji je neki preokret u muzici napravio“, navodi Ljubivoje Miletić, kolekcionar.

Muzičari, kolekcionari i kritičari saglasni su u jednom: ploče nikad nisu otišle sa scene. Zvuk pucketanja gramofonske igle budi nostalgiju za nekim lepšim vremenima, kad se živelo sporije, a slušanje muzike na taj način bilo je pravo uživanje.

broj komentara 3 pošalji komentar
(četvrtak, 15. avg 2019, 08:44) - Марко [neregistrovani]

Винил

Ко још воли да уз музику слуша и пуцкетање!? Мислим да је овде у питању жал за младошћу и носталгија за прошлим временима.
То је као да неко каже да воли да гледа ТВ са сметњама, 'снегом' и прекидима слике, недовољном оштрином... Јел воли неко? Не воли, баш тако.
Тада није могло боље, али сада може, исто као са ТВ-ом.
А ко воли пуцкетање, нека наложи ватру да му пуцкета.

(četvrtak, 15. avg 2019, 00:50) - anonymous [neregistrovani]

Zvuk sa gr.ploče je "živ".

Digitala je nekako veštačka. Nema "dušu". Suviše sterilna.

(sreda, 14. avg 2019, 20:39) - anonymous [neregistrovani]

Винил

>>Звук пуцкетања грамофонске игле буди носталгију за неким лепшим временима, кад се живело спорије,

Носталгија за временом када смо били млади, мада и времена јесу била лепша јер нам нико није "заводио" демократију. Али смо ипак били млади. Данашњи млади би се у том времену осетили као на пустом острву.

>>а слушање музике на тај начин било је право уживање.

Није ни било неког другог пристојног начина, радио и теве су радили до пар сати пред поноћ, слично је било и са кафићима и после тога ништа ... па су онда на сцену ступале плоче. Да сам тада могао да на клик чујем такорећи било који албум који постоји ... не бих одбио и било би и то уживање.