Od doma Topalovića do imanja Katića - kako da kuća zaigra u filmu

Iz godine u godinu budžet za film raste, a Srbija je prvi put nominovana i za najbolju destinaciju za snimanje filmova, serija i reklama. Sve traženije su i nekretnine za izdavanje, a koliko možete zaraditi ukoliko vaša kuća zaigra u filmu, proveravala je ekipa RTS-a.

Sve svađe sa ženom, nesuglasice sa zaštićenom podstanarkom i muke sa decom... mlađi referent Dimitrije Mita Pantić proživljavao je u jednoj kući u Beogradu koja je i danas prepoznatljiva.

Domovi mnogih filmskih i televizijskih porodica u Srbiji tokom vremena su nestali poput čuvenih Srećnih ljudi ili Policajca sa Petlovog brda. Međutim, filmska lokacija koja i dalje živi je kuća Topalovića iz sada već kultnog filma Maratonci trče počasni krug.

Jedne nestaju, druge filmske lokacije nastaju. I to širom Srbije. Zoran Pavlov iz sela Dolovo kod Pančeva je 2006.godine odlučio da nasledstvo izajmi filmadžijama. Kuća ima pozamašan radni staž.

„Milenko Jeremić, naš poznat secenograf, prolazio je selom i svratio je i tražio neku kuću staru i poslali su ga ovde kod mene. Ovakvih objekata nema u okolini i da su ostali u ovakvom stanju. Kuća datira iz 1904. godine, krajem 19. i početkom 20. veka, autentično je ostalo sve do danas“, navodi vlasnik filmske kuće u Dolovu Zoran Pavlov.

Autentično je sve ostalo i u Gornjem Račniku kod Jagodine. Za ovo selo sa 20-ak kuća mnogi nisu čuli sve dok se u njega nije uputila ekipa serije Koreni.

„Prvo što su me pitali u kom katalogu se nalazi ova kuća, ja kažem ne nalazi se ni u jednom katalogu, ona se nalazi ovde već 130 godina. Motiv je bio da ova kuća izađe u narod, da ljudi vide to i drugo da ta kuća bude ekranizovana za neka moja naredna pokolenja to je meni jako značajno i to više nego materijalna strana. Od tih para čak nisam mogao ni da prepokrijem kuću“, navodi Dragan Gligorijević, vlasnik kuće u Gornjem Račniku.

Filmski organizator nam objašnjava da svaka nekretnina, njiva ili voćnjak mogu zaigrati u filmu. Cene šarenolike – od sto do nekoliko hiljada evra po danu.

„Kad su u pitanju stanovi ili kuće poželjno je da su prostorije dovoljno velike i da imaju više plafone i da postoji prostor u koji može da se parkira filmska ekipa. Važna je i dostupnost struje da li je potreban agregat nije potreban. Pored tog tehničkog dela za snimanje, bitan je i pogled iz stana, nekad će pogled da presudi“, ističe filmski organizator Marko Crnogorac.

Milica Božanić iz Srpske filmske asocijacije napominje da sve više primećuju ljude koji imaju neka privatna vlasništva i privatna imanja i žele da ih ustupe filmskim ekipama kao lokaciju.

„'Film in Serbia' ima na svom sajtu bazu lokacija u kojoj se već sada nalazi negde oko 600 lokacija iz Srbije koje su mapirane u prethodnih pet godina kad je baza počela sa radom. Ali je ona stalno otvorena za nove vlasnike lokacija, koji žele da sarađuju sa filmskim ekipama“, ističe Božanićeva.

Filmadžije kažu su u stalnoj potrazi za novim mestima ali i da se proverenim lokacijama vraćaju. Srpske kuće i pejzaži često oduševe strance, pa krenu u potragu za njima. Zato i ne čudi što je poslednjih godina i filmski turizam u porastu.

broj komentara 0 pošalji komentar