Svaki peti udah je dar Amazonije, da li to važi i kada je Sao Paolo prekriven dimom

Papa Franja pozvao je ceo svet da reaguje i pomogne u gašenju požara u regionu Amazona, ističući da je ta oblast od suštinske važnosti za zdravlje planete. Požari i dalje traju, iako se u borbu sa vatrenom stihijom uključilo više od 40 hiljada vojnika.

Prašume u brazilskom delu Amazonije vatra guta danima. Iza nje je pustoš, kojoj svedoče i novinarske ekipe. 

U krugu od desetak kilometara, zmije su jedini znak života. U gašenje požara uključila se vojska, ali tek posle apela svetskih lidera i demonstracija koje se šire Južnom Amerikom.

Stanovništvo na obodu prašume još je na oprezu. 

„Pokušavamo da sprečimo da se vatra proširi na nova imanja. Nikad ne znate kad padne noć, gde će da izbije novi požar“, strahuje lokalni poljoprivrednik Alife Periera.

„Ovo nam se dešava svake godine, ali ne znamo ko je odgovoran, jer niko do sada nije kažnjen“, kaže Francisko Boroso, takođe poljoprivrednik.

Šume neretko pale poljoprivrednici koji žele da raščiste dodatno zemljište za proizvodnju.

Brazilska agencija za istraživanje svemira, nedavno je upozorila da je broj požara u ovom regionu porastao za 83 odsto u odnosu na prošlu godinu, kada su ih zabeležili oko 40.000.

Prva posledica s kojom planeta može da se suoči, jeste manja proizvodnja kiseonika.

„Reč je o globalnom efektu, zato što ta količina šume pokriva površinu od 5,5 miliona kvadratnih kilometara, što je uporedivo sa veličinom Evropske unije zajedno sa Zapadnim Balkanom. Poznata je priča da svaki peti put kad udahnete, udahnete kiseonik koji je nastao u Amazoniji“, objasnio je Slobodan Bubnjević, urednik portala Nauka kroz priče.

Dok se čeka da na dnevni red samita G7 stigne razgovor o „plućima planete“, Sao Paulo, iako 2.000 kilometara udaljen od Amazonije, potpuno je pokriven dimom.

„Videli smo snimke Nase u kojima oni zapravo mere ugljen-monoksid, ali gde god njega ima tu je i ugljen-dioksid, videli smo kako je to imalo dramatične efekte na Sao Paulo. To vam je kao kada bi gorele šume u Velikoj Britaniji i Švedskoj, a mi u Beogradu imali zamračeno nebo od dima“, dodao je Bubnjević.

Ovih dana Sao Paulo, a do kraja veka, kažu stručnjaci, čitav svet. Proračuni pokazuju – ako se trend nastavi, ostaćemo bez ijednog prašumskog stabla.

Mnogo ranije bez svog sveta i ekosistema, od kog potpuno zavisi, moglo bi da ostane brazilsko pleme Mura – koje se zavetovalo da će braniti svoje parče Amazonije do samog kraja.

broj komentara 0 pošalji komentar