Nobelova nagrada za hemiju za razvoj litijum-jonske baterije

Kraljevska švedska akademija nauka sopštila je danas da je Nobelova nagrada za hemiju za 2019. godinu dodeljena je Džonu B. Gudenou, Stenliju Vajtingamu i Akiri Jošinu „za razvoj litijum-jonskih baterija“.

Litijum-jonske baterije su preobrazile svet tehnologije. Ove baterije napajaju aparate koje svakodnevno koristimo, kao što su pametni telefoni, laptopovi, pa čak i električna vozila.

„Svojim radom ovogodišnji laureati za hemiju postavili su temelj bežičnog društva oslobođenog od fosilnih goriva“, saopštili su u Nobelovoj fondacija objavljujući ovogodišnje pobednike.

Džon B. Gudenou je rođen u Nemačkoj 1922. godine i trenutno radi na Univerzitetu u Teksasu u Sjedinjanim Državama. Ujedno on je postao najstariji dobitnik ovog značajnog priznanja. Profesor Stenli Vajtingam je rođen 1941. godine u Velikoj Britaniji i trenutno predaje na Univerzitetu u Bingamtonu u Državi Njujork. Treći laureat, Akiro Jošino, rođen 1948. godine u Japanu, profesor je na Univerzitetu u Nagoji.

Rad ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade za hemiju doveo je do razvoja „lagane, veoma izdržljive baterije koja se može puniti više stotina puta pre nego što joj performanse oslabe“, navodi se u obrazloženju.

Prednost ovih baterija je to što se njihov rad ne zasniva na hemijskim reakcijama koje razgrađuju elektrode, već na litijumskim jonima koji teku između anode i katode. Ove baterije su unele revoluciju u našu svakodnevicu od kada su se prvi put pojavile na tržištu 1991. godine. One su postavile temelje bežičnog društva bez fosilnih goriva i od najveće su koristi za čovečanstvo, dodaje se u obrazloženju.

Profesor Vajtingam je razvio prvu funkcionalnu litijumsku bateriju početkom 1970-ih. U narednim decenijama je uspeo da udvostruči njen potencijal, a profesor Jošino je uspeo da eliminiše čisti litijum iz baterije što ih je učinilo mnogo bezbednijim za korišćenje.

Nobelova nagrada za hemiju dodeljena je 110 put a nagrađeno je 180 naučnika.

broj komentara 2 pošalji komentar
(sreda, 09. okt 2019, 20:14) - anonymous [neregistrovani]

Radite nešto dobro za ovaj svet

Tehnologija raste ali rat se nastavi. Zašto?

(sreda, 09. okt 2019, 14:37) - anonymousvikilis [neregistrovani]

trenutno

da,da oni samo trnutno rade na univerzitetima u SAD