Големо место, коџа људи

Говор југа Србије је специфичан али се све мање користи у изворном облику. Углавном је то мешавина са књижевним језиком или жаргоном. Нишки, врањски, пиротски говор од заборава чувају старији.

„Ниш је малецак град по број слова, ал у њега има коџа људи. И сви вреве како оће. Чува се и чује се стари нишки говор, али у Ниш као у најголем град на југ Србије долазе и Лесковчани, Пироћанци и Врањанци“, објашњава дописница РТС-а Даница Мирић.

„Е, убаво га рече ти тој Данче, али ти дође у Врање. А и врањски говор је исто убав и мелодичан, разгаљује гу душу. А разумев га и Пироћанци одлично“, одвратила је њена колегиница Данијела Манић Стојилковић.

Ученица из Пирота каже да јој говор њеног краја јесте необичан, али пошто га слуша од малена разуме га и занимљив јој је.

„Он не само да не одумире већ добија нову димензију тиме што све већи број оних који се лате пера, у лепој књижевности, у сатири, у хумору, у поезији, баве се пиротским говором и пишу на пиротском и из дана у дан се открива богатство говора у свим областима“, наглашава Томислав Г. Панајотовић, публициста из Пирота.

„Књиге што су се писале некад на врањски говор как ги је писаја Бора Станковић, пишев се и с'д, али другачије. А овде у библиотеку чував се у завичајно одељење од заборав“, најављује Данијела Манић Стојилковић.

„Постоје завичајни писци који чувају и негују тај кадимлијски језик, тај прадедовски језик који се изгубио педесетих година 20. века. А говорили су, људи су говорили тим старим, прадедовским језицима у 19. веку и већ од педесетих година долази до модификације и до употребе разних жаргона“, истиче Мирјана Томашевић из Библиотеке „Бора Станковић“ из Врање.

„Млади Врањанци немав с'д од кога да научив, јер отац и мајка у данашње време не причав наш врањански. Причав си онакој, али ми који седнемо и такој причамо, ми си се све разумемо“, збори Срђан Трајковић, из Врање.

„Гледај, с'г ће ти објасним. Идемо ти, ја и она, идемо покрај реку. Сад, пази, једна операција се дешава. Ја викам, ја се утркаља, ти се уачка, овај се удџипка у реку. С'д пази, и ја сам паднаја у реку, и она је паднала у реку, и ти си паднала у реку. И гњждц, мокри смо сви." додаје Тома Влајинац, стари Врањанац.

На крају, Данијела и Даница су одлучиле да предахну.

А бе, Данче, ми млого зборимо, ће једемо ли нешто?
Ће једемо, што ће једемо?
Па не знам, или врањску самсу или нишки бурек?
Па добро, што год да једемо, ће га изедемо с мерак.
Ако.

Девојче, може ли један бурек, у ствари два? Хвала, ће си га изедемо у сласт.
Ммм, убав је бурек, ал боље да не зборимо с пуна уста.
Ако, ће си једемо.

број коментара 12 Пошаљи коментар
(понедељак, 27. јан 2020, 20:10) - Дете са села [нерегистровани]

Увек се говорило...

коџа,са дугим нагласком на а:Коџаааа!

(недеља, 26. јан 2020, 18:21) - Milena [нерегистровани]

"Staro, staro mi dajte ..."

Znam da postoji recnik juznjackog srpskog govora, mislim da je autor neko iz Pirota, tako da svi zainteresovani mogu da se malo raspitaju i pronadju ga. Istina, svaki grad, svako mesto na jugoistoku ima svoj "jezik", ali se svi razumeju medjusobno. Mislim da bi trebalo sacuvati taj govor, tj; juzno-istocni srpski dijalekt, ako tako mogu da kazem, jer je to jezik za sebe koji ima svoja pravila - svoju gramatiku, svoj pravopis i ni u cemu nije siromasnji od danasnjeg govornog srpskog jezika, koji sve vise osiromasuje ... Da, i kad bi neko progovorio tim jezikom -pravilnim, niko ga iz srednje, zapadne i severne Srbije ne bi razumeo. Zato je on poseban jezik sa svim carima "starog ..." Stankovicevog, delimicno Sremcevog, koji nije rastao s njim vec ga usvojio u kasnijim godinama i zato ostavio praznine koje danas niko da popuni.

(недеља, 26. јан 2020, 18:08) - anonymous [нерегистровани]

много = гоџа

Није коџа него гоџа , када нечега има много!

(недеља, 26. јан 2020, 17:27) - anonymous [нерегистровани]

Znate Isto se govori i u Kumanovu

Znamo, i u mnogim drugim mestima

(недеља, 26. јан 2020, 17:08) - Tinaja [нерегистровани]

...

Zajedno mozemo sve!

(недеља, 26. јан 2020, 17:06) - anonymous [нерегистровани]

Sve je tako

Kvo smo uradili da bi sacuvali ovaj nas "juznjacki"... Salu na stranu ali stvarno je tako. Imao sam priliku da cujem zenu koja je dosla iz Beograda da kaze staroj babi na pijaci da je ne razume i da hoce da prica sa nekim mladjim. E pa juce je otisla iz sela u taj veliki grad pa se pokondirila. A ovaj nas juznjacki treba da se ocuva kao i ostala srpska tradicija i obicaji, jer je to nas identitet jer su teska vremena ispred nas. Udaraju na sve Srpsko!

(недеља, 26. јан 2020, 15:49) - Ano Nimbus [нерегистровани]

Није него

@ - "разгаљује гу душу" - наравно, аутор се труди да буде оригиналан - а уствари претерује! НИКО, ама баш нико неће да користи заменицу ГУ (њу, душу) и именицу. Без обзира говоримо ли књижевни, стандардни или народски - постоји економисање у говору! ГУ ДУШУ не иде. Толико о изворности.

(недеља, 26. јан 2020, 15:04) - anonymous [нерегистровани]

Burek

Burek se jede s prsti ne sas viljusku i noz!!!

(недеља, 26. јан 2020, 15:00) - Milan [нерегистровани]

Tri totalno razlicita dijalekta

Mozda nekom izgleda slicno ali nije. Kao kad bi neko rekao da Lale i Beogradjani pricaju istim dijalektom.

(недеља, 26. јан 2020, 13:54) - Вибрирајући трилер [нерегистровани]

Југ и исток

То је матерњи језик "на пола Србију", а они којима је посао да брину о српском језику ту чињеницу или игноришу или им се гади. Све варијације нашег језика су прихватљиве, добиле су назив, равноправне су, симпатичне, само говор са југа и истока садашње Србије је остао неприхватљив. То није у реду.