Живот на острвима која би могла да нестану

На око пет километара од обале у немачком Северном мору налази се десет острваца. С обзиром на то да су ниска, прети опасност да нестану, јер се ниво мора због климатских промена подиже.

Из даљине изгледају као сенке које се мало уздижу из плаво-сиве површине у плитком мору. Али из близине се види да су стварни.

Десет малих острва у Северном мору изложено је сталним хировима времена и таласа. А ту хирови времена и таласи знају да буду екстремни.

На тим ниским острвцима нема насипа за одбрану од мора. Кад почне да дува северни ветар море неометано преплављује велике делове тих острва. Понекад из мора вире само куће и друге зграде изграђене на вештачким брежуљцима.

Невероватно је искуство видети сопственим очима како Северно море преплављује та острвца, каже Сандра Вент. Она је одрасла на Хогеу, другом по величини од тих десет острва. Прича да људи долазе на само да би доживели ту природну појаву.

„То је стварно интересантно, јер човек зна да вода долази, преплави острво и поново се повуче. Не проузрокује већу штету. Напротив, то је важно за острвца“, каже она.

Корист од поплаве

Већ вековима поплава која острва са ниским насипима преплави четири до пет пута годишње, а оне без насипа четрдесет до педесет пута годишње, на њих наноси талог. Захваљујући тим седиментима острвца расту и могу да се носе с природним променама нивоа мора.

То је важно не само за живот на тим комадићима копна, већ и за заштиту немачке северозападне обале. Она је већином нижа од нивоа мора и веома зависи од тих острва која попут насипа штите копно од поплава.

„Због тих острва море пред копненим насипима је плиће. Зато насипи не морају да буду тако јаки да би пружили заштиту", каже Ханс-Улрих Резнер који води Одељење за плитко море Светске фондације за природу (WWФ). Острвца, од којих је највеће Лангенес (10 километара квадратних), су дакле веома корисна, али, с обзиром на климатске промене, њихово одржавање би могло да буде упитно.

На Хогеу постоји ниски насип изграђен 1930-их. са уставом. На тај начин се спречава продирање мора у летњим месецима кад су на њему на испаши краве и овце. Али, због смањења броја поплава смањује се и количина седимента на острву па оно више не расте као раније. А то је проблем, јер ниво мора данас расте брже него раније.

„Потребне су нам поплаве како би тло расло. Сада се чак размишља да се устава отвори како би вода ушла, па да се онда затвори да би вода дуже остала на острву", каже Катја Јуст, начелница на Хогеу.

Тај концепт сада преиспитује надлежна организација, Земаљска установа за заштиту обала, националних паркова и мора Шлезвига и Холштајна. До коначне одлуке могло би да прође још неколико година, а ако концепт буде прихваћен, он би могао да буде примењен на више острваца.

Заштита кућа

Тренутно се на Хогеу ради на подизању спољних ивица вештачких брежуљака на којима су изграђене куће и помоћни објекти. То је реакција на олујно невреме које је то подручје погодило крајем 2013. „Била је најављена висина поплаве од 3,5 метра, срећом било је само три метра", присећа се становник Хогеа Јан Дел Мисир. „Већ код три метра, море било до врха старог брежуљка. Да је било три и по, биле би поплављене све куће."

Сандра Вент се сећа тог невремена као „заиста страшног искуства". Она је одрасла на Хогеу, и каже да ју је тада први пут било страх због тога што се налази на острву. „Никад раније нисам чула да нека олуја тако завија и никад нисам видела да ветар савија стакла у прозорима."

Ту ноћ је провела у кући, у склоништу. Оно је изграђено на сопственом темељу и толико је чврсто да може да издржи и најјачу олују - чак и у случају да кућу око њега однесе море. Установа за заштиту обале жели да у будућности на сваком вештачком брежуљку, на којем се обично налази више кућа, буде бар једно такво склониште.

„Склониште изгледа као обична соба. Само ако нпр. желите да окачите слику на зид, онда приметите да је то нешто друго. Зидови су од армираног бетона", прича Сандра Вент.

То је наш живот

Јан Дел Мисир се није уплашио тих ноћи када су циклони дивљали. Али све јаче олује су за њега показатељ да су се ствари из основа промениле. И пита се да ли његов живот уопште може да се настави као до сада: „Човек размишља како би то изгледало када би острвце приликом сваког невремена било поплављено. Да ли би ту стварно могло да се живи ако би остали само вештачки брежуљци“.

Разне студије показују да ће нека од десет острваца у Северном мору у идућих педесет до стотину година да нестану. Начелница Хогеа Катја Јуст каже да многи становници спроводе мере предострожности, али да нису забринути за будућност.

„Живети на неком месту са страхом да га ускоро неће бити - то би било емоционално самоубиство", каже она. „Кад бисмо стално размишљали о томе шта би могло да се догоди приликом следеће олује јачине као оне 2013, онда бисмо морали да се селимо“.

А то је једноставно незамисливо, каже Сандра Вент. „То је наш свет, то је наш живот. Људи се селе због других разлога, али не због воде. Поготово не ако су овде рођени“.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(среда, 08. јан 2020, 23:10) - Katarina [нерегистровани]

Smetaju im drugi ljudi

Eee bas su nasli gde ce da zive. I sad treba svi da saosecamo s njima...?

(уторак, 07. јан 2020, 23:26) - Gastarbeitovanje! [нерегистровани]

Za ovakva ostrva...

Nemci kažu Hallig, množina Halligen!

(уторак, 07. јан 2020, 19:08) - anonymous [нерегистровани]

Aaa

A Maldivi !? I oni metar ipo od povrsine mora !???