Зашто је храна – култура и шта је прехрамбени суверенитет

Чувањем локалних прехрамбених производа чувамо биодиверзитет али и културну баштину. У оквиру европског пројекта „Храна је култура“ на сајту "Slow Food", до 15. марта могу се кандидатовати заборављена јела, а најбољи рецепти биће на платформи „Ризница укуса“.

Пројекат „Храна је култура“ треба да укаже на ризик од нестанка биљних врста које су некада биле саставни део исхране.

Намирнице које бирамо и начин на који их припремамо не утичу само на наше здравље, већ и на животну средину. Куповином од локалних пољопривредника чувамо њихову економску независност, али и биолошку разноврсност.

У оквиру пројекта „Храна је култура“ за Европску ризницу укуса до сада је пријављено и око 30 производа из Србије на које смо најпоноснији.

„Слатко са Гледићких планина, такође ракија шљивовица одатле, лесковачки ајвар, ту је и неки можда заборављени рецепти као онај за колач заправо слаткиш пестиљ. Ту се налази и винова лоза из породице тамјаника, дакле све оно што је у неком тренутку било угрожено“, рекао је Иван Манојловић, вођа пројекта „Храна је култура“.

Није тајна да модерна пољопривреда загађује а да прерађивачка индустрија производи храну која је све мање хранљива. Зато је важно, кажу стручњаци, да што више једемо оно што сами припремимо.

„То што живимо у градовима и имамо потребу да се брзо хранимо није изговор да не бирамо добре намирнице. Такође би требало да се људи упуте и у то, одакле стиже храна али и које су технике узгајања хране. На пример, да сами пробају нешто на својој тераси да узгоје. без обзира да ли су то тиквице, краставци нешто мало чисто, и да би деца знала одакле потиче храна“, каже Сабина Керић из „Еко-наут-а“.

Из изреке да је човек оно што једе, произлази и то, да би они који контролишу храну могли да контролишу и наше животе. Зато је у свету мултинационалних компанија које патентирају семена, важно сачувати оно што стручњаци називају прехрамбени суверенитет.

„Свака држава мора на својој територији да обезбеди довољно хране за све своје становнике. Дакле да буде што мање увозно зависна. Потребна је таква регулатива да се агробиснис дестимулише од претераног рекламирања и да тако кажем, гурања под нос пољопривредницима све јача и све новија средстава за заштиту биља“, сматра Драган Јонић из Центра за негу човека и природе АМА.

Еколошки произведено месо, воће и поврће може да буде и дупло скупље од комерцијално произведеног. Ипак, пестициди везују воду, па је хемијски третирана, куповна, храна обимнија у маси, али ипак, много мање хранљива од наизглед ситних и неугледних органских плодова.

Изложба „Храна је култура“ у Београд је стигла из Стокхолма, а потом путује даље по Европи преносећи кулинарску баштину старог континента.

Локалне приче о храни на платформи  „Ризница укуса“ до сада су се показале као добра туристичка реклама.

број коментара 0 Пошаљи коментар