Новобеоградски „брутализам“ и највећа зграда у Србији

У новобеоградском Блоку 21 налази се највећа зграда у Србији у којој живи око 3.500 људи, а у коју би се сместило становништво Црне Траве и Трговишта заједно, али и велики део житеља Голупца, Ирига, Чоке, Нове Црње, Косјерића, Осечине, Бабушнице или Бојника.

Ламеле поређане као девет домина чине ту зграду јединственом по величини, али и по чињеници да има 62 улаза на четири различите адресе – распоређене између Булевара Михајла Пупина и Зорана Ђинђића, те улица Милентија Поповића и Антифашистичке борбе, објашњава главни градски урбаниста Марко Стојчић.

Према његовим речима, та зграда, дугачка скоро километар, има 795 станова.

Изграђена је, како додаје, под утицајем тренда који је покренуо један од највећих светских архитеката 20. века – Ле Корбијзје, а у историји архитектуре названим „брутализам“.

„У Марсеју је почетком 1952. године почела изградња зграде за око 1.600 људи. Ле Корбизје јој је дао име 'машина за људе'. Била је идеја да станари све потребе задовоље у згради – да имају место за набавку, рекреацију, вртић, на крову је била трим стаза“, рекао је Стојчић за Танјуг и додао да се касније тренд проширио и на Београд.

Према речима Стојчића, најсличнији том објекту у Марсеју могле би бити „Телевизорке“ у Блоку 28 од којих је једна поред ауто-пута, а друга до улице Милутина Миланковића.

Назив су, каже, добиле по прозорима које подсећају на старе телевизоре прикачене на фасаду.

„Ти прозори, који изгледају мало, су и те како велики“, додао је урбаниста и додао да су Телевизорке пројектоване попут оних у Марсеју за велики број људи, али се тај тренд показао као мање одржив и од њега се одустало 80-их година.

„Тешко их је одржавати, а данас имамо и проблем – нема довољно паркинг места, јер тада нису важили параметри као и данас – једно паркинг место по стану“, рекао је он.

И садашњи и бивши станари највеће зграде у Србији воле да се присете времена када је она била тек усељена, када се по крову могло трчати, а чега више нема због накнадне непланске изградње на последњем нивоу.

Многи се сећају и да је супруга Јосипа Броза Тита – Јованка отворила школу у коју су ишла деца из те зграде, а која се данас зове „Јован Дучић“.

Зграда у Блоку 21, у непосредној близини „Шест каплара“, „Хајата“ и Центра „Сава“ је заједно са „Мамутицом“, изграђеном у Загребу 1974. године, а у којој у 1.169 станова живи око 5.000 људи, једна од највећих у региону.

број коментара 6 Пошаљи коментар
(понедељак, 04. нов 2019, 10:19) - anonymous [нерегистровани]

Le Corbusier

Le Corbusier.je ipak napravio prvu zgradu koja je inspirisala ostale. To je
Cite Radieuse u Marseju, u kasnim cetrdesetim.
Jedinica za komentatora koji tvrdi da Le Corbusier nema veze sa brutalnom arhitekturom.

(недеља, 03. нов 2019, 19:20) - ,," [нерегистровани]

бхутално бхате

Оно кад се пале да буду ко други.

(недеља, 03. нов 2019, 15:41) - Сремац [нерегистровани]

А кад је изграђена ?

Све нам рекосте али не рекосте кад је та зграда изграђена . За неку такву сличну у Загребу (мада она није тема) написали сте да је изграђена 1974. године.

(недеља, 03. нов 2019, 15:22) - anonymous [нерегистровани]

I sad

Take objekte treba renovirati ,em sto bi ulepsale grad em sto su to domovi ljudi Koji nemaju para da IH srede

(недеља, 03. нов 2019, 15:21) - anonymous [нерегистровани]

a u zemunu

u naselju Sava Kovačević?

(недеља, 03. нов 2019, 14:16) - Bojan [нерегистровани]

neznanje

Le corbusier nema veze sa brutalizmom. Eto ko je glavni urbanista u ovom gradu. Petica iz savremene arhitekture zauvek.