Школа ткања као терапија одмарања

Школа у којој нема стреса, где су руке запослене, а мозак се одмара. Звучи добро, зар не?

Кад су прекинуле нит са послодавцима, увезале су се у ткачку причу. Грађевинског инжењера Адалету и пољопривредног Мају у пословну причу уплела је љубав према ручном раду и близина становања. Жеља да и другима пренесу знање резултирала је покретањем радионице ткања.

„Имамо ми неких додирних тачака где се слажемо, имамо и неких различитих мишљења, наравно као и сви, али у принципу некако функционишемо и одлучили смо да направимо радионицу и да направимо једно удружење које треба да заживи и које ће се састојати од нас и наших ученица“, објашњава Адалета Оливера Нухић.

А када је реч о ученицама, њихове радионице претежно похађају средовечне жене, које умеју да цене особеност и умеће израде ручних радова.

„Не могу рећи да није било мушкараца, био је један дечак који је направио таписеријицу у облику ракете, али углавном су жене између 35 и 40 година, али и старијих“, каже Маја Петровић.

За овим разбојем ради се са различитим предивима. Различита су и расположења, а како ми овде кажу ткање им често дође као терапија после које им се поправи расположење.

„Развијате своју креативност просто и смирујете ужурбаност, усредсредите своје мисли на ткање ето и тај један спој мислим да им је занимљиво идеја даљег бављења ткањем“, истиче Маја.

Овде се све тка, ограничења нема када је реч о комадима, од капа, шалова, понча, па све до торби и таписерија. Ограничења постоје само у смислу цене предива и муштерија.

„Људи кад имају госте из иностранства, иду у иностранство, имају пријатеље, наши купци су најчешће ти који су везани на неки начин за иностранство не морају бити странци, али пошто данас по тржним центрима имате у било ком великом граду апсолутно све исто, људи који желе да направе неком поклон они дођу па или наруче нешто или проберу нешто што имамо“, наводи Адалета.

„Трудимо се, није баш најсјајније, али не знам надам се да ће се наш труд исплатити у скорије време јер су се људи навикли на неке масовне производње. Ово су ипак ствари које захтевају пуно рада и не могу бити јефтине“, каже Маја.

Иако је реч углавном о модерним комадима, Адалета и Маја се труде да провуку и понеки трационални мотив попут пиротске шаре.

А када је реч о времену, у овом послу волеле би да уживају у будућности, али и да од њега живе.

„Желим да видим себе у ткању у будућности. Мислим да за људе који имају свој фазон и свој стил ће увек постојати то. Трендови на Инстаграму показују да је популарно прављење таписерија које се ткају. Ако се не бавите производњом одеће можете се бавити у таписерији, правите украсе за кућу и све могућности које пружа ткање“, закључује Маја Петровић.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 03. нов 2019, 15:51) - Čakarević [нерегистровани]

Puna podrška!

Čašica razgovora najbolje ide uz vredne ruke!