Ко каже да не могу таљателе од бундеве

Почетак јесени није нам донео много кише, али плодови овог годишњег доба нису изостали. Тако је многима ових дана на трпези бундева, од које, веровали или не, могу да се праве и таљателе и остале „тестенине“.

Kако да бундеву имате током целе године, а не само на јесен зна Славица Орељ, која од овог поврћа прави пасту. А све је почело пре три године када је постала бака.

„И тако сам ја размишљала како ће моја унука тек да почне да једе када није сезона бундеве, негде априла, маја како ћу ја њој да обезбедим, да сачувам, а да не буде замрзнута, рендана и смислим да сушим бундеву“, сећа се Славица.

Прву туру осушила је на сушилици за веш. Међутим како су апетити за бундевом расли најпре код пријатеља и познаника, јасно је било да се мора упустити у озбиљнију производњу. 

„Нисам знала шта ме све чека, бундева је изузетно тешка за рад, јер је крта, пуна је воде и јако је тешка за сећи на траке, ломи се, тешко је направити дугачку траку“, објашњава предузетница.

Ови резанци настали су од домаће беле бундеве – печенке, коју узгајају Славичине комшије у Сланцима. А бундеву у овом облику, поред муштерија из Србије, пожелели су и у Немачкој.

„Ради се о купцу који је хтео 300 килограма сушене бундеве одмах у старту као прву количину, па би следеће тура била 500-600 килограма, а то је јако велика количина, јер немам капацитет за то, да урадим толику количину, јер од 25 до 30 кила свеже бундеве иде за кило сушене, тако да то је инвестиција коју ја тренутно не могу да испоштујем“, наводи Славица.

За зелену идеју, тачније пословање по принципима одрживог развоја, од једне фондације добила је награду. Пет хиљада долара уложила је у опрему: сушилице и соларне панеле.

„Kао прво гаји се без употребе пестицида, производња, само сечење и сушење без додатака, на ваздуху без хемије и сушења, струја потребна за машине или догревање иде од соларних панела, тако да не користим струју“, каже предузетница.

Осим тога, труди се да заокружи процес производње. Правећи пасту од бундеве не баца ништа, све користи. Семенке се једу или продају, а пулпу и кору користи за ђубриво. То ради у свом расаднику.

Он јој је и примарни извор прихода, док посао са пастом, тврди, још увек није исплатив. Овде гаји аутохтоне сорте, такође, без употребе пестицида. Представља нам само неке од њих.

„Ту су у питању камчатка, која тако се прилагођава и расте и нема неких непријатеља, није захтевна по питању гајења, Амеланхеров алис, то је воће за које свака држава има назив, а када питате нико не зна шта је то, иако је некада свака кућа у Србији имала по један амеланхер тј. рушницу“, истиче Славица.

Што ређа врста то већи изазов. Kупци нису ретки. Иако сезонски посао, Славица каже да има доста оних којима је стало да у својој башти имају на пример медонсоно дрво или биљку која цвета зими.

„Пристојно живим од тога, немам сад не знам колико, али није ни велика претерано производња, колико радим толико и имам“, каже предузетница.

Оно што нема и што би волела да се нађе у њеном расаднику или башти јесте бундева. План јој је да у догледно време направи пасту од бунедеве коју је сама произвела.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 27. окт 2019, 19:42) - ,," [нерегистровани]

Свака част!

Ово је та ,,немогућа" стварност, онима који кукају и жалопојски прете да одлазе јер код Нас ништа не ваља.

Своју судбину побољшала, ето, прављењем резанаца и узгајањем биља!

Све Најбоље овој Жени!