Учили и научили – Француз и Бразилац знају српски због љубави према Српкињама и према Србији

Говори српски да те цео свет разуме! Уз мало додатне мотивације, људави према Српкињама и Србији, то су схватили један Француз и један Бразилац, и решили су да се потруде.

Француску и Бразил дели један океан или тачније 8.609 километара. Ипак, један Француз и један Бразилац живе у истом граду, говори истим језиком и знају свих седам падежа. Учили су и научили српски језик – да их, како кажу, цео свет разуме. 

„Пошто сам почео да учим српски док сам био на факултету и, заиста сам учио сваки дан. Једном ме је професорка енглеског језика уловила са књигом српског језика, учио сам српски на часу енглеског. И она ме је питала зашто учим српски, а ја тада нисам знао за израз, а да сам знао, ја бих јој рекао да учим српски да ме цео свет разуме...“, каже Арно Гујон.

Са другог краја света нам долази Тијаго Фереира, Бразилац, који је српски почео да учи пре десет година, због једне Српкиње. Језик је почео да учи годину дана пре него што је дошао у Србију. Радио је неколико сати дневно и каже да је било потребно много труда.

„На почетку ми је то била велика мотивација, да ћу да научим српски и да ће цео свет да ме разуме, а сад кад сам га научио сви ме разумеју али само на Балкану, ван Балкана нико ме не разуме али нема везе, волим српски... Научио сам српски, и кад одем у Хрватску кажу: 'Како ти је добар хрватски', кад одем у Босну, сви кажу: 'Како ти је добар босански', добио сам још неколико језика у пакету“, рекао је Фереира.

Српски је као математика 

Арно Гујон, Француз, а од недавно и држављанин Србије, са српским језиком се први пут упознао на Косову и Метохији, бавећи се хуманирарним радом. У својој књизи „Сви моји путеви воде ка Србији“, поред хуманитарног рада описао је и како је учио српски језик, за који каже да није лак.

„Узмите на пример, један једини пример, у зависности од броја, од рода и од падежа, он може да се пише и изговара на 42 различита начина. Имао сам утисак када говорим српски, као да вежбам математику, све се слаже у зависности од броја, рода и падежа.

Сложили су се да су падежи и акцентовање најтежи у српском језику, а ћирилица ни једном ни другом није била велики проблем.

 „Другачије се акцентују речи, али Бразилцима су проблем речи без акцента: 'чврст, крст, брз' – то нам на први поглед делује немогуће. Како сад ово да изговорим: 'ч, ћ, ђ, џ...' Много ми је требало времена да научим да разликујем слова“, каже Тијаго.

„Џак“ или „ђак“? 

„Оно што је тешко за једног Француза то је свакако слово 'п', онда су то гласови који не постоје на француском, 'ч, ђ',  разлика између 'ђак' и 'џак' “... објаснио је Гујон.

„И даље се буним око речи 'чевапчићи', и даље ми није најјаснија разлика између 'град' и 'град', оно што пада и град Београд, али су речи без самогласника проблем“, додаје Тијаго.

Српски су научили, а схватили и понеке наше навике.

„Било ми је потребно неколико месеци живота у Србији да схватим да пет српских минута вреди 30 француских, док 30 српских минута износе два сата, тако да сада кад ми неко каже – ајмо Арно видимо се за пет минута, ја долазим пола сата касније и углавном стигнем први“, испричао је Гујон.

„Мени је нобично то што је српски народ доживео толико лоших ствари у својој историји, још деведесетих, то је скоро било, и даље волите да се дружите, имате времена да уживате током дана мимо свих обавеза“, каже Тијаго.

Арно са породицом живи у Београду и са ћеркама увек разговара на српском, а Тијаго за себе каже да је вероватно први Бразилац у историји који држи часове српског језика, али само земљацима који су у сличној ситуацији као он.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(уторак, 23. апр 2019, 00:34) - anonymous [нерегистровани]

Свака част обојици

Обојица долазе са романског говорног подручја. Било би добро чути неког са германског подручја, како су се они снашли са српским језиком.
Мислим да је Русима најтеже да савладају наше акценте, барем из Ваших прилога о Русима који су се преселили у Србију.

(понедељак, 22. апр 2019, 18:11) - anonymous [нерегистровани]

Ovo

je najludji primer da ljudi sa strane bolje poznaju nas jezik od mnogih od nas,a da ne govorim o gramatici.Nasa deca ne citaju knjige,ne prosiruju svoje vidike kroz pisanu rec,vec misle da je sve na internetu,a nije.Internet je trenutno znanje i posle ga vise nema,dok ga opet ne "googl-ujete"...Stampana rec je ipak trajnijeg karaktera,oni koji su i citaju knjige znace o cemu govorim,ostali ce da nadju na internetu. :) :)

(понедељак, 22. апр 2019, 11:07) - anonymous [нерегистровани]

Бразилци

Један Бразилац је био у Нишу пре 30 година у студентској размени, остао је скоро годину дана и прилично научио српски. Када се опет вратио после ~15 година, није заборавио ништа од тога, зна сасвим довољно да се у кафићу или некој продавници споразумева без проблема. И даље долази да се види са људима које је упознао, тада смо за њега говорили да је највећи Србин у Бразилу. Виђен је и скоро на одбојкашкој утакмици српске репрезентације на купу који је одржан у Бразилу у дресу Србије и са српском заставом.

(понедељак, 22. апр 2019, 09:54) - anonymous [нерегистровани]

Истина

Ово ми је најслађе: Научио сам српски, и кад одем у Хрватску кажу: 'Како ти је добар хрватски', кад одем у Босну, сви кажу: 'Како ти је добар босански'. Исто то сам чуо раније и од Гујона.