Рестаурација фијакера старих у Сомбору

Град зелених бођоша, богате историје и старих заната, једна је од најпосећенијих туристичких дестинација. Ипак, прва асоцијација на Сомбор је фијакер. Данас су само ретки у употреби, иако их је на овом подручју остало око 150. Ретки су и они који желе и умеју да их поправе, или направе нове. Двојица сомборских занатлија кажу да су – ма којим послом се бавили – за успех пресудни љубав и посвећеност.

Александар Недељковић власник је једине регистроване радионице за рестаурацију фијакера у Сомбору. Све је почело пре много година када је помагао пријатељу.

„Памтим једну комплентну рестаурацију. Од фијакера је само гвожђе остало. Породица из Косјерића је желела да га рестаурирам. Био је то један стари, женски отмени фијакер. По причи из пратње краљице Марије“, прича Александар Недељковић.

До сада је кроз његове руке прошло око 50 фијакера. Занимљиво је да је најмање муштерија из Сомбора, а највише из Западне Србије. Сваки фијакер је, каже, аутентично уметничко дело. Када кренете да га растављате, упознате и навике самог власника.

„Има сачувано пакло цигара 'зета', тадашња коју је власник пушио и сачувао је у фењеру да му не би испала. И читао је 'Политику' коју сам тада пронашао, издање из неке 1950. године“, додаје Александар

Љубав према сличном занату гаји и породица Ђуран. Више од једног века праве опрему за коње.

„Још увек учим, стално човек учи. Оно што је мени мој отац говорио да је најважније, то да када завршим неки производ увек погледам и видим да ли сам првенствено ја задовољан. Ако јесам, онда су велике шансе да и муштерија буде задовољна“, објашњава Никола Ђуран, власник сарачке радње у Сомбору.

Седамдесетих година стигла им је посебна поруџбина.

„Отац је радио за ергелу Карађорђево, и један пар амова које је он направио, председник Тито је поклонио енглеској краљици, 1972. године када је она била у посети тадашњој Југославији“, додаје Никола Ђуран.

Машине и алати с којима ради су махом стари цео век. Најстарија машина за шивење је енглески „ланчестер“ из 1914. године која је још увек у функцији, па му је жеља да направи и музеј.

Најсрећнији је, каже, што има ко да га наследи – син Дарко који је већ сада, његова десна рука.

број коментара 3 пошаљи коментар
(среда, 14. феб 2018, 11:54)
Markovljev [нерегистровани]

Mnogo kasnimo

Restauracija je nešto što pokazuje to najlepše iz prošlosti nekoga naroda, pa gde nema restauracija i restauratera nema ni prošlosti. Tužno je kada pogledate neke istorijske primerke vozila koji samo zahvaljujući kvalitetnoj izradi se još nisu raspali a nalaze se po Srbiji. Ja znam da smo siroti, ali ti što to imaju su obavezni da se o to postaraju, ili neka daji ili prodaju onome ko ima novca i ljubavi za restauraciju takvih vozila a ne samo vozila. Somborcima šešir dole.

(уторак, 13. феб 2018, 15:08)
anonymous [нерегистровани]

Респект

Не разумем како неки људи опијени ботатством различитих светских култура не умеју да препознају шта те културе чини тако јаким. Глобализација без традиције и локалних вредности, само слово на папиру. Ови људи, који ове послове раде плету нити цивилизације, кроз векове и време.

(уторак, 13. феб 2018, 11:43)
anonymous [нерегистровани]

Ivanjica

Da li znate da najvredniju kolekciju starih fijakera ima Gospodin Aleksandar Ivanovic iz Ivanjice.