Костолачки мамути, светске звезде

Археолошке кругове добро је продрмала вест о открићу остатака више животиња у Виминацијуму за које се верује да су били рунасти мамути који су изумрли пре 10.000 година. У плану отварање палеозоолошког парка где би требало да буду премештени Вика, Носко и остали костолачки мамути.

Археолошки локалитет „Виминацијум" код Костолца, познат као део популарне туристичке туре „Путевима римских императора", однедавно је поново привукао пажњу светске јавности открићем костију више мамута.

Оно што ово откриће чини занимљивим у светским оквирима је, према речима музејског саветника у Природњачком музеју у Београду Зорана Марковића, то што се на једном месту, у Виминацијуму, налазе мамути из различитих периода.

Наиме, 2009. године у Виминацијуму су откривене кости женке мамута назване Вика, што је тада изненадило археологе.

Пре две седмице на површинском копу Костолца пронађене су кости мамута који је млађи од Вике и који највероватније потиче из горњег, то јест касног плеистоцена (од пре око 126.000 до пре 10.000 година). Убрзо потом у непосредној близини су откривене нове кости које још нису откопане, али за које се претпоставља да су део скелета пет или шест мамута, такође млађих од Вике, тренутно најстаријег скелета мамута у Европи.

„Када багер буде склонио подлогу која се налази изнад костију, пажљивијим ископавањем сазнаћемо да ли је у питању једна јединка или више јединки чија је концентрација костију на једном месту. За сада је сигурно да су у питању јединке млађе од раније откопане Вике", рекао је Марковић Танјугу.

Археолог Немања Мрђић објаснио је да је на падини, на локалитету познатом као „Носак", који се налази на 1,5 до два километра од Вике, почетком месеца пронађен први мамут, популарно назван Носко, док је у наставку профила забележено још седам места на којима су кости пресечене радом багера.

Простор на којем се налазе издробљене кости је површине око три хектара и то је за сада, према речима Мрђића, једини групни налаз у Србији.

Носко је, за разлику од Вике која се налазила на 27 метара дубине, пронађен 19 метара испод површине земље и све кости у профилу су на сличној дубини, а пронађене су случајно захваљујући киши која је спрала блато низ литицу копа и открила остатке скелета.

Новооткривени мамут је, осим што је млађи и већи од Вике, о чему сведочи откопана кост ноге дужине 1,3 метра, што значи да је читав уд те праисторијске животиње био дуг 2,5 метра или више.

Мрђић је истакао да су недавно откривени остаци – неколико дугих костију, једна кљова, три пршљана и неколико мањих костију – кртији од Викиних костију, која се највероватније заглавила у блату и ту скончала, те да је неопходно делове скелета заштити песком како би очували влажност.

Тренутно багер уклања око 100.000 кубика земље, како би се направио вештачки плато и стручњаци се спустили на ниво којим су се мамути кретали. Тек тада ће археолози и палеонтолози започети системско истраживање како би открили шта се тачно испод леса и песка крије.

Због неприступачног терена истраживање ће, кажу археолози, потрајати, али ће резултати бити вредни труда, јер се очекује да ће бити пронађено најмање пет јединки мамута.

Марковић верује да је сасвим могуће да ће приликом откопавања ових остатака скелета тим пронаћи и друге кости на основу којих ће моћи да се закључи да ли су донете са стране или су мамути затечени на том месту.

Ново откриће остатака мамута изазвало је, према речима директора Археолошког пројекта „Виминацијум", доктора Миомира Кораћа, велико интересовање светских стручњака.

Кораћ је Танјугу рекао да је у Паризу разговарао са представницима различитих светских институција које су све показале велико интересовање.

Србија, „долина мамута"?

Док даља анализа терена не покаже какве су све животињске врсте живеле на овом простору, спекулише се откуд толико мамута на једном локалитету и да ли је Србија у праисторији била „долина мамута".

И геолози кажу да је простор на којем живимо занимљив, јер је кроз историју био природна граница две географске регије.

Професор Слободан Кнежевић са Рударско-геолошког факултета истакао је да је у даљој геолошкој прошлости тај део терена био веома интересантан, јер је ту постојало прво Панонско море, које је касније еволуирало у језеро, које се касније повукло кроз континенталну фазу, пре четири милиона година.

Тад су се стварали већи системи, па лес за време леденог доба и тај простор је био природно станиште организама, нарочито крупних сисара.

Претпоставља се и да ледено доба на Балкану вероватно и није било толико ледено, јер је овде била котлина са нешто блажом климом, која је дала своје резултате.

„Значи да је овде било исходиште где су се стварале нове врсте које су даље ишле у западну Европу, па их они увек налазе после нас", објаснио је Кнежевић.

Природњачки музеј у Београду чува бројне доказе о разноликости тог животињског света.

Палеозоолог Сања Алабурић богатство живог света објашњава чињеницом да су на територији панонског бесена они имали обиље хране, јер је ту била травната степа.

Нешто млађи мамути хранили су се травом, наводи Алабурић, они који припадају „средњој генерацији" такозваном рунастом мамуту, јели су и жбунасто растиње, а они пре њих мекано лишће, воће и плодове.

Чак три врсте мамута живеле су на простору данашње Србије. Кости у депоу Природњачког музеја старе су и више од 10.000 година и потичу из последњег леденог доба.

Колико је мамута живело на Балакну у далекој прошлости, тешко је претпоставити. Да прича о „долини мамута" није сензација без покрића у науци сведоче и ови докази, баш као и целовити скелети, који се чувају у близини места на ком су пронађени - Кика у Кикинди, Вика код Виминацијума.

У Природњачком музеју кажу да су они једина референтна институција у држави која брине о свим фосилима пронађеним на простору Србије, без обзира на то где се они чували.

Виши кустос и пи-ар Музеја Александра Савић нагласила је да ће стручњаци Природњачког музеја бити укључени у ископавање, истраживање и детерминацију и налаза код Виминацијума.

Остаци мамута, као и археолошки локалитети у будућности би могли да постану важна туристичка атракција, место где се директно сусрећу праисторија и историја.

Да би се то остварило, потребно је да се укључи држава. Што пре, то боље, јер је и ископавањима која су у току потребна озбиљнија подршка надлежних и то не само морална.

број коментара 20 Пошаљи коментар
(уторак, 26. авг 2014, 23:25) - Dača [нерегистровани]

vezano za mamute

Ima ostataka i u rudarskom basenu ,,Kolubara'',samo se ne prijavljuje,jednostavno,Glodar ih prekopa i smrvi. To niko ne kontrolise,tj. niko od arheologa ili ko vec treba da se zainteresuje za to.

(петак, 22. јун 2012, 12:25) - anonymous [нерегистровани]

Istorija

Vreme je da Srbi zainteresuju za svoju istoriju. Onda ne bi lupetali da smo došli na Balkan.

(петак, 22. јун 2012, 11:48) - Стомаком за хлебом!!! [нерегистровани]

Мамути.

Не!ми смо јели Прасад.

(петак, 22. јун 2012, 11:08) - * [нерегистровани]

Mamuti

Bravo Ilire!

(петак, 22. јун 2012, 10:50) - * [нерегистровани]

Мамути

А изгледа да је господин који је дао овај коментар дошао пре Срба на Балкан, да је Илир. Добро познаје српски, као и историју.

(четвртак, 21. јун 2012, 16:26) - Милица археолог [нерегистровани]

у погрешној рубрици

Текстове о археолошким открићима објављујете у рубрици Занимљивости. Исто важи и за новости из астрономије и осталих научних дисциплина. Зар им је ту место?! То јесу занимљива открића, али текстове о њима, као и остале текстове из света науке не треба смештати у категорију забаве и занимљивости! Тужно, непрофесионално и деградирајуће. Раније је РТС на свом сајту имао рубрику Наука и није ми јасно зашто сте је избрисали.

(четвртак, 21. јун 2012, 12:02) - anonymous [нерегистровани]

šta to pričaš ?

Znaš li ti jadan da su tada Srbi zlatnim viljuškama nabadali ćevape od mamuta tzv. mamutski ćevap i mogu ti reći da su ih sve pojeli. he he he

(четвртак, 21. јун 2012, 11:19) - Verni posetilac [нерегистровани]

Maskota

A da mi usvojimo novu maskotu za našu reprezentaciju, da to budu Mamuti!

(четвртак, 21. јун 2012, 11:17) - anonymous [нерегистровани]

Mamuti

Kada vi srbi ste dosli na Balkanu prvi put zte jeli hleb o psenic i kukuruza.
U Karpatskim sumama ste jeli korenje i zivotinje.

(четвртак, 21. јун 2012, 08:45) - micko [нерегистровани]

sve je moguce

mozda su ih pojeli oni koji su ziveli tu pre Srba.
Bas su kokosari