Прва синтетичка жива ћелија

Користећи вештачке гене научници у САД створили прву синтетичку живу ћелију. Резултат даљих истраживања креће се у правцу стварања синтетичког живота у лабораторијским условима и бактеријских ћелија које ће производити лекове и горива, чак и апсорбовати штетне гасове.

Амерички научници успели су да развију прву синтетичку живу ћелију тако што су најпре конструисали бактеријски „генетички софтвер" који су потом пресадили у ћелију. Формирани микроб изгледа и понаша се попут врстa којима управља синтетичка ДНК.

Ово откриће, објављено у часопису Сајенс (Science), представља крупни продор у науци, сматрају истраживачи, док критичари истичу могуће опасности развијања синтетичких организама.

Научници се надају да ће у догледно време успети да развију и бактеријске ћелије способне да производе лекове и горива, па чак и да апсорбују штетне гасове.

Неке групе у Америци упозоравају да би се употребљена технологија могла искористити за производњу биолошког оружја, а председник Барак Обама затражио је од својих саветника извештај о последицама овог достигнућа.

Тим стручњака са Института у Мериленду у Калифорнији, са др Крегом Вентером на челу, произвео је геном синтетичке бактерије, а затим је пресадио геном једне бактерије у другу.

Научници су потом објединили оба ова метода и створили такозвану „синтетичку ћелију" премда је синтетички само њен геном.

Научници су копирали постојећи геном бактерије, секвенсирали су његов генетски код, а затим употребили машине за синтетизовање како би хемијским путем конструисали копију.

„Сада смо у могућности да пресадимо наш синтетички хромозом у ћелију реципијента - другог организма", објаснио је др Вентер за Би-Би-Си.

Према његовим речима, оног момента када нови софтвер продре у ћелију, она га учитава и конвертује у врсту датог генетичког кода.

Нова бактерија умножава се више од милијарду пута, производећи копије које садрже вештачки, синтетички ДНК који их контролише.

„Ово је први пут да синтетички ДНК у потпуности контролише ћелију", навео је др Вентер, додајући да ће његов тим радити на дизајнирању и изградњи нове бактерије способне да обавља корисне функције.

Нова индустријска револуција? 

Др Вентер убеђен је да ово откриће може да доведе до нове индустријске револуције.

„Уколико будемо успели да дођемо до тога да ћелије производе оно што желимо, могле би нас ослободити од коришћења нафте или помоћи нам да поправимо штету нанету животној средини усисавањем угљен-диоксида", рекао је др Вентер.

Критичари, међутим, сматрају да су потенцијалне предности синтетичких организама пренаглашене.

Докторка Хелен Валас из организације за праћење развоја генетичке технологије „Џинвоч" (GeneWatch), упозорила је на опасност синтетичких бактерија.

„Пуштање у природу нових организама може узроковати више штете него користи", сматра др Валас, додајући да се њиховим ослобађањем у загађеним срединама да би се оне очистиле заправо ствара нова врста загађења.

Нико не зна како ће се ови организми понашати у новом окружењу, истакла је др Валас.

Професор Џулијан Савулеску са Оксфордског универзитета, сматра да ће потенцијал ове науке бити искоришћен тек у далекој будућности, али да је он реалан и важан.

Савулеску не пориче да су ризици присутни и због тога инсистира на увођењу нових стандарда безбедности за радикална истраживања и заштиту од војне и терористичке злоупотребе.

број коментара 11 Пошаљи коментар
(уторак, 15. јун 2010, 16:50) - Nikola [нерегистровани]

...

mislim da to nije toliko opasno... pre nego sto se ti organizmi puste u prirodu, mogu se drzati u vestackim, prirodnim uslovima i posmatrati se njihovo ponasanje.. tako bi se taj problem resio, i znali bismo da li je to dobro, ili ne. a ako ti organizmi ipak izmaknu ljudskoj kontroli, to i zasluzujemo, jer smo se petljali u nesto, sto ni sami nismo shvatili.

(субота, 22. мај 2010, 11:14) - Bojan [нерегистровани]

Egipcani nisu bili ludi!

Mogucnost manipulacije genima i sinteza sinteticke celije daje nam za pravo da povjerujemo u tvrdnje stare egipatske kulture da ce doci vrijeme da mumije opet ozive.Fakticki od jedne celije sa ocuvanom koliko toliko DNK moci ce se povratiti tijelo mumije.Cini se da vremena o kojima su pricali dolaze.Ne smatram da ce ovo nesto stetno izazvati mozda za nas same i hoce ali evolucija ide dalje mozda ne kako se o njoj govori i shvata.Mi sami stvaramo evoluciju.Univerzum je uvijek postojao i postojati cesa nama,bez nas ili nekim novim zivotom koji tek dolazi.

(петак, 21. мај 2010, 22:14) - Igor Gavran [нерегистровани]

Sinteticka celija

Covek je poceo da se igra boga. Licno nemam nista protiv, ali pod uslovom da se sve strogo kontrolise i da novi organizmi ne zagade postojeci ekosistem. Smatram da moderna nauka jos uvek nije dovoljno razvijena da bi ovakvi eksperimenti bili bezbedni. Ako nesto krene po zlu, posledice mogu biti nesagledive! Novostvoreni ogranizmi mogu poceti da zaobilaze prirodna pravila, a sto je organizam manji, to se teze kontrolise i eliminise (pa je samim tim i opasniji)!

(петак, 21. мај 2010, 20:05) - anonymous [нерегистровани]

Bakterije ne menjaju moral

Nije problem što je ovo urađeno, nego kome će biti dato u ruke. Najveći deo ljudskih istraživanja je direktno upotrebljen u vojne svrhe, čak najčešće njime iniciran. Cela naša medicina je zapravo medicina Drugog svetskog rata. Mi nismo moralno dorasli ovakvim stvarima, u tome je ceo problem. A da to nismo dokazali smo milion puta do sada. Ako ćemo samo da se bijemo, a očigledno hoćemo, onda je možda bolje da imamo samo toljage. Ovako, sa ovakvim novim izmišljotinama samo ćemo bolje i domišljatije da se tamanimo. Hoću reći, kad se sve sagleda - svejedno je.

(петак, 21. мај 2010, 19:43) - dijaspora [нерегистровани]

GV - u pravu si

problem ovog sveta je sujeta koja koci razvoj.
Nadam se sto brzoj bakteriji koja jede sujetu sa "zarazom" na globalnom nivou. 99% ljudi na zalost zivi pod pritiskom sebe samih i sa suzenim pogledima videci samo fokalnu refleksiju sebe samih. :(

(петак, 21. мај 2010, 19:02) - anonymous [нерегистровани]

Страшно

Дали ти научници сагледавају и негативну страну својих поступака ?

(петак, 21. мај 2010, 17:54) - Petkutin [нерегистровани]

Ovo nece...

na dobro da izadje...

(петак, 21. мај 2010, 16:13) - anonymous [нерегистровани]

1 %

izvinjavam se mislio sam na onih 1 % koji ce preziveti i naravno anstajn je u tih 1 % daj molim te.

(петак, 21. мај 2010, 16:12) - anonymous [нерегистровани]

Smrt

A ti bi bio medju onih 1 5 koji bi preziveo :))))

(петак, 21. мај 2010, 16:08) - Марко [нерегистровани]

Нобел

Ценим да је ово достигнуће вредно Нобелове награде. Кажем достигнуће, а не откриће јер се одавно чекало да нека софистицирана лабораторија успе ово технички да изведе. Међутим, ово је само први корак. Предстоји једно велико уједињење (ако могу да банализујем) разних наука у циљу произвидње гена, који ће производити потребне ензиме.