Брига за дете или постпорођајна депресија – разлика постоји

Чак 80 одсто жена у првих неколико дана после порођаја има симптоме поремећаја расположења. Многе имају симптоме који су карактеристични за депресију, као што су поремећаји апетита, енергије и спавања што често отежава разликовање депресије и бриге за дете.

Проблем поремећаја расположења погађа око три до десет жена у периоду од годину дана после порођаја. Гост Јутарњег програма, неуропсихијатар, професор др Владимир Дилигенски наглашава да у том периоду код жена долази до велике промене у хормоналном статусу. Жене током трудноће имају висок ниво прогестерона који после порођаја нагло опада.

„У том стању долази и до физиолошке депресије, тако да се може разликовати та постпорођајна туга, која је физиолошка и која се јавља код 80 до 90 одсто жена и која је, отприлике, у прве две до четири недеље присутна, мање или више, са мањим и благим симптомима и исто тако и прође“, напомиње др Дилигенски.

Међутим, постпорођајна депресија у правом смислу речи може да се јави у току дететове прве године, најчешће између друге и четврте недеље и траје много дуже. Ситуација је стабилно депресивна, са озбиљним симптомима нерасположења, несанице, безвољности, код једне трећине жена јављају се чак и суицидалне идеје, које су најопасније, додаје професор, тако да је оваква стања неопходно лечити.

„Постпорођајна депресија је много чешћа код млађих жена, код прворотки и наравно, код лошег материјалног статуса, лошег односа са супругом, мноштвом стресних ситуација. Све то поспешује већи проценат појаве депресивних симптома“, наводи гост Јутарњег програма.

Један од најочигледнијих симптома је управо однос према детету. Саме мајке се жале да немају адекватан емоционални однос и да се осећају као да дете није ту, а уједно се јавља и јак осећај кривице због тога.

„Наравно, што је сређенија породица и што су услови бољи, тога ће бити мање. Оно што исто представља проблем је и то да ако су постојале депресивне епизоде у прошлости, после порођаја се и те како могу појавити. Такође, и у случају ако су блиски сродници у неким депресивним проблемима. Дакле, наслеђе има значајну улогу“, напомиње проф. др Дилигенски.

Важно је напоменути да се из оваквих стања могу изродити психозе, додуше у малом проценту, али негде од 0,1 до 0,2 одсто прерасте у постпарталну психозу која је веома озбиљно обољење и ту је потпуно приметно да је пацијент потпуно одсутан, са мноштвом других симптома психозе, као што су халуцинације у 50 одсто случајева, манија гоњења и слично. Такве ситуације захтевају хитну хоспитализацију и прекид дојења.

Обичне, физиолошке депресије трају по неколико дана. Међутим, ако такво стање траје дуже од месец дана, неопходно је затражити стручну помоћ. Уколико су проблеми видљиви и стресне ситуације очигледне, психотерапија је веома ефикасна, но, у другим случајевима се примењује и медикаметозна терапија.

„Још већи проблем представља појава депресије у трудноћи. Често је генетски условљено и непријатно је јер не може да се да одговарајућа терапија. Срећом, постоји пуно антидепресива који су потпуно нешкодљиви за плод, али, ипак, златно је правило да у трудноћи не треба узимати ништа од такве врсте лекова“, напомиње неуропсихијатар, др Владимир Дилигенски.

број коментара 0 Пошаљи коментар