Персонализована онкологија – терапија по мери сваког пацијента

У свету сваке године од рака оболи око 18 милиона људи. На пољу борбе против карцинома дешавају се велике промене, а у наредној деценији биће још израженије. Нова ера у медицини почела је дешифровањем људског генома. Скуп у Цириху о персонализованој медицини, окупио је научнике који се баве овом облашћу.

Како се свака болест разликује, тако је и са раком као болешћу. До данас је откривено око 250 врста карцинома и око 350 гена који доприносе развоју рака.

„Рак је генска болест и једна од идеја јесте да у раној фази урадимо геномско профилисање. Таквим тестовима откривају се грешке на генима које доводе до карцинома. Након што се подаци обраде најсавременијим компјутерским алгоритмима, предлажу се терапије специфичне баш за тог пацијента“, рекао је др Оливер Блек из Швајцарске.

Захваљујући томе Брајс Олсон данас живи, иако му је пре шест година откривен карцином простате, који је метастазирао.

„Имао сам срећу, јер радим у компанији која сарађује са геномским истраживачким центрима. На основу тога сам свом доктору тражио да ми уради такво испитивање. Да нисам то урадио, био бих данас мртав“, каже Брајс Олсон.

Да и генетика утиче на развој тумора, уверила се и Сузан Меклур.

„Два пута сам имала рак дојке. Мама је имала рак дојке, сестра рак плућа, а бака и рак дојке и плућа. Схватила сам да се код нас нешто дешава на генетском нивоу. Људи о томе не знају и зато сам одлучила да покренем часопис“, изјавила је Сузан Меклур из САД.

Овакво тестирање се увелико примењује у појединим светским установама.

„У мојој установи радимо геномско профилисање појединих карцинома. Код рака плућа имамо неколико мутација, за које већ сада имамо нове лекове. Уколико мутација постоји, показано је да је са тим лековима преживљавање пацијената веће“, открива проф. др Алвин Крамер са Универзитета у Хајделбергу, у Немачкој.

„Да би се ово примењивало, мора да постоји дијалог између носилаца локалних здравствених система – оних који га обезбеђују, плаћају, владе, фармацеутске индустрије“, изричит је Џош Лауер, економиста из Швајцарске.

Сваке године у свету од рака премине више од девет милиона људи, а сваки други у најпродуктивнијем периоду живота.

 

 

број коментара 1 Пошаљи коментар
(уторак, 10. дец 2019, 15:41) - Mirjana [нерегистровани]

Personalizovana onkologija

"Celija u kojoj nema kiseonika ima maligniteta"Warburg,dvostruki Nobelovac.Nauka je posle toga napravila kiseonik u kapima koji se rastvara u vodi i tako se pije(ribe tako disu!),ne vezuje se nizajednu celiju u organizmu,prolazi i najsitnije krvne sudove i hrani celiju,kancerogena celija nema cak do 90 % kiseonika u sebi.Prvi je ovaj kiseonik koristila NASA za potrebe ispitivanja kosmosa.Ima ga i u Srbiji i ne pomaze samo kod kancerogenih celija gladnih kiseonika,vec kod svakog zdr.problema u organizmu celijama tog tkiva prvo nedostaje kiseonik.Jos je neprevazidjeni genije,a nas,N.Tesla predvideo 1892 god. da ce narodima na zemlji nedostajati kiseonik-i to je danas!Ima ga u atmosferi zemlje samo od 12-15%