Да ли правилно користимо антибиотике

Отпорност бактерија на антибиотике представља једну од највећих претњи по глобално здравље. Србија је у претходној години успела да смањи употребу антибиотика за 37,6 одсто у поређењну са 2015. годином.

Сезона је прехлада, грип ускоро стиже и научили смо да су то ситуације када антибиотике не треба да користимо. Србија је кроз препоруке Светске здравствене организације, смањила употребу антибиотика, а имамо податак да су наша деца три до пет пута чешће користила антибиотике у односу на децу у неким земљама Европе.

„То је данас за Србију далека прошлост, сигурно корачамо са развијеним земљама ЕУ које се рационално односе према својим ресурсима, јер је, како подаци показују, пала стопа преписивања антибиотика за 7.3 одсто, у узрасту, од другог до 23 месеца, као и за децу до 11 године“, истакла је професорка Милица Бајчетић.

Такође додаје да је Србија после три године едукације лекара, успела да смањи употребу тих антибиотика, за акутни бронхитис за скоро 30 одсто, за акутно запаљење крајника, прехлада.

„Подигли смо свест и родитељима и деци да су то вируси, а вируси се не лече антибиотицима“, истакла је професорка Милица Бајчетић.

Неке бактерије постале су отпорне на антибиотике, што додатно отежава посао лекарима, а издају се и антибиотици без рецепта.

„Након три године кампање која је вођена из Министарства здравља, смањен је удео недефинисаног промета који је са 55 одсто пао на 17 одсто, а то је управо тај део који се односи на издавање антибиотика без рецепта. А када се користе антибиотици важно је послушати савет лекара и само на основу тог савета користити антибиотике. Оно што остане од терапијског циклуса никако не треба поклањати комшијама и пријатељима“, закључила је професорка Милица Бајчетић.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(петак, 08. нов 2019, 18:34) - anonymous [нерегистровани]

re: затим

Ti si mozda velikim dijelom i u pravu, samo si totalno promasio temu i kontekst iz teksta. U tekstu su doticne zemlje razvijene upravo zbog toga sto su gotovo ukinule upotrebu antibiotika, pogotovo za lakse bolesti poput gripe, prehlada, raznih vrsta infekcije itd. Zapravo tekst i tema uopste ne potenciraju tu ekonomsku razvijenost doticnih, nego upravo suprotno.

(петак, 08. нов 2019, 13:21) - Драган [нерегистровани]

затим

Затим, није и јасно зашто се увек западне земље називају "развијеним"?! Јел зато што су економски развијени? Ако је због тога онда треба нагласити ЕКОНОМСКИ развијеним земљама. Има и других врста развијености - на пример моралне и духовне развијености - а у том погледу западне земље су закржљали патуљци. Поред тога њихова економска развијеност је постигнута кроз робовласништво, колонијализам, разне врсте експлоатација читавих других народа и држава... - то је била њихова "почетна акумулација капитала" а сада су "бизнисмени". Они су развијени као што су "економски развијени" (богати) и мафијаши.... па онда по парламентима глуме лордове и аристократију а заправо кримоси и лопурде.

(петак, 08. нов 2019, 13:15) - Драган [нерегистровани]

Што

Што се мене тиче ја антибиотике више (на срећу) и не користим - бели лук, ђумбир, мед и лимун - откад то користим моје упале грла (увек гнојне и са високим темпаратурама, нису никада могле да прођу без антибиотика - и велике муке) - бивају на време пресечене (што се раније узме овакав лек, то се слабије развију симптоми и више прекрати болест) и никада се и не развију у фазу да је потребно узети антибиотике.