Велики пробој у синтетизовању једињења које убија туморе

Амерички и јапански научници направили су велики пробој на пољу борбе против рака, пошто су коначно открили начин да у већим количинама синтетизују сложене молекуле једињења који се налазе у морским сунђерима.

Халихондрини су једињења које су код морских сунђера првобитно открили јапански истраживачи средином 80-их година. Убрзо су схватили да веома агресивно нападају туморе, како код мишева, тако и код људских ћелија у лабораторијским посудама.

Да све не буде идеално, побринула се мајка природа, учинивши молекуле халихондрина веома сложеним и тешким за синтетисање, па су количине којима су научници располагали биле веома ограничене.

Почетком 90-их, научници, на челу са професором Јошихитом Кишијем, успели су да вештачки направе један од ових молекула, назван халихондрин Б, али је његово синтетисање захтевало више од 100 корака и, као што је то случај и у природи, могли су да створе само мало – тек један одсто од количине састојака искоришћених за његово добијање.

Ипак, испоставиће се да ће то откриће довести до развоја једноставнијег једињења заснованог на халихондрину Б, до којег је дошћа јапанска фармацеутска компанија „Ејсај“ (Eisai), а користи се у лечењу поодмаклог рака дојке и липосаркома.

Аутори нове студије, од којих су неки учествовали и у синтетизовању халиходрина Б 90-их, кажу да је њихово константно унапређивање метода довело до тога да коначно могу да добију релативно велику количину ових молекула.

Њихов рад, објављен у часопису одељку Scientific Reports часописа Nature, фокусиран је на посебан лек из породице халихондрина, назван Е7130.

Они истичу да могу да произведу више од 11 грама Е7130 одједном, 99-одстотне чистоће, што значи да највећи део добијене количине чини активни састојак.

Можда се не чини да је то много, али је то у ствари више него довољно да се започну већа тестирања на мишевима. Иста техника је дозвољена компанији „Ејсај“ за њихову прву фазу оцењивања да ли је Е7130 безбедан за тестирање на људима.

„Било је незамисливо 1992. године да синтетизујемо један грам халихондрина“, каже Јошито Киши, професор хемије на Харварду.

„Органска синтеза је напредовала до нивоа синтетизовања толико сложених молекула, о којима нисмо могли ни да размишљамо пре само неколико година. Пресрећни смо што су наша пређашња хемијска открића омогућила да створима ово једињење у већим количинама“, навео је Киши.

број коментара 0 Пошаљи коментар