Обратите пажњу на менталну хигијену

Када кажемо хигијена прво помислимо на прање руку, зуба, косе или купање. Постоји и ментална хигијена која је подједнако важна и коју треба одржавати.

Ништа ме не боли, немам симптоме и не идем код лекара. За многе то је знак да су здрави. Међутим, здравље је много више од тога.

Здравље је стање потпуног физичког, психичког и друштвеног благостања. То је давно дефинисала Светска здравствена организација. То у пракси значи да са физичким здрављем руку под руку иде и ментално.

„Способност индивидуе да изрази личност, индивидуалност, да се на адекватан начин суочава са стресом, да испуни циљеве које је сама себи поставила, да ради, да воли и доприноси заједнци којој припада, то је ментално здрава особа“, објашњава доц. др Ивана Сташевић Карличић, в.д. директорка Клинике „Лаза Лазаревић“.

Ако су престанак пушења, физичка активност, умерена исхрана - превентивне мере физичког здравља. Шта је превенција менталног здравља?

„Ментална хигијена представља скуп мера и техника које спречавају ментално обољење и превенирају ментална обољења у заједници, додаје докторка Сташевић. 

„Мислим да је важно да будемо у конаткту за собом, да можемо да препознамо када нешто није добро, када искачемо из колесека. Да то можемо да прихватимо и да у складу са тим можемо да деламо. Нешто можемо да урадимо сами, а за нешто су нам потребни професионалци“, наглашава Татјана Суботић, психолог Клинике „Лаза Лазаревић“.

Међутим, колико о њој водимо рачуна?

„Мислим да је важно и да нам не буде страшно да потражимо помоћ. Када нас боли колено идемо код реуматолог, а када смо под стесом, деспресивни смо, имамо проблеме са породицом, децом, у браку, све су то извори стреса“, додаје психолог.

Нема дозе и упутства, али о менталној хигијени морамо да мислимо свакодневно, посебно што лекари наглашавају да су депресивна стања и анксиозна стања повезана са стресом у порасту.

„Негде увек можемо да препознамо када нам је потребно неко додатно време, релаксација. Када нам је потребан одмор. Данашњи ритам живота намеће другачији живот него што је био пре 15, 20, да не говорим, пре 50 година. У том смислу, да ли ће то бити неке различите технике релаксације, да ли ће бити мењање неких активности, да ли ће то време бити провођено у пријатном друштву, у шетњама, то је нешто што је индивидуално“, саветује психолог Татјана Суботић.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(уторак, 14. мај 2019, 11:33) - anonymous [нерегистровани]

Papir sve trpi

Malo mesto, bez sopstvenog krova nad glavom, već blizu pedesete, dugo bez posla znači i bez nade za penziju, socijala, svi gluvi i slepi da uopšte postojiš, čak inostransvo daleko bez pasoša i karte....nemojte da sudite ljudima koji su upali u crnu rupu i niko im ne pruža ruku za pomoć. Zato su mentalne bolesti sve prisutnije. A i samoubistva.