Шећер је неправедно оптужен

На пролеће обично почињу дијете, обавезна детоксикација и дебате о томе како треба да изгледа правилна исхрана.

Савете о правилној исхрани и о намирницама које су штетне деле и стручњаци, али и они који немају довољно квалификација да доносе судове на ову тему. Гошће Јутарњег програма су биле професорке на Технолошком факултету у Новом Саду – Зита Шереш, Љубица Докић и Драгана Шороња Симовић, које су са аспекта науке дале одређена тумачења.

Професорка Шороња Симовић сматра да је јавност добро обавештена о томе шта је потребно нашем организму, међутим, дилеме постоје у питању количине и начина уношења намирница. Чињеница је да је највећа повика на угљене хидрате.

Наука каже да су угљени хидрати неопходни нашем телу, јер они су основни извор енергије. Постоје различити угљени хидрати. Прости шећери који се налазе у воћу и млеку су глукоза, фруктоза и лактоза. Конзумни шећер, односно сахароза је шећер које организам лако и брзо користи. Скроб је дугосварљиви угљени хидрат који се вари током више сати и обезбеђује нам енергију у дужем временском периоду. Поред тога, постоје и несварљиви угљени хидрати, који се називају и прехрамбена влакна и они имају сасвим другу улогу у организму, објашњава професорка Шороња Симовић.

Прехрамбена влакна су остаци биљних ћелија, затим неки полисахариди, лигнин и друге материје које не подлежу разградњи у танком цреву. Они пролазе кроз наш дигестивни тракт у непромењеном стању.

„Јако битно је уносити прехрамбена влакна и то у количини од 25 до 35 грама дневно, зато што та влакна утичу превентивно. Пре свега делују на очување доброг здравља и делују на превенцију многих болести које се називају масовне незаразне болести, као што су гојазност, дијабетес типа два, затим кардиоваскуларне болести, цереброваскуларне, канцер дебелог црева и многе друге“, наглашава професорка Докић.

Не постоје угљени хидрати које не треба конзумирати. Једино се препоручује да се не уносе угљени хидрати у вишку.

„Када дође до варења угљених хидрата, до метаболисања угљеног хидрата, они свеједно заврше као глукоза. Не треба заборавити да се глукоза налази у инфузионом раствору којим се пацијенти у болницама прехрањују када је потребно“, истиче професорка Шороња Симовић.

Постоје опречна мишљења и о пекарским производима. Наука каже да 60 процената дневних енергетских потреба треба да буде задовољено из ове групе производа.

„Свакако, не би требало претеривати са пекарским производима који садрже више масти, као што су пецива од лиснатог теста јер је садржај масти у њима и до 25 одсто. Основне врсте хлеба, специјалне врсте хлеба, затим кифле, переце, ђевреци, садрже мање масти и треба да буду део нашег оброка“, препоручује професорка Докић.

Уобичајено је да се у јавности под шећером подразумева само сахароза, али се све чешће прави разлика између жутог и белог шећера.

„Треба знати да се сахароза састоји од мономера глукозе и фруктозе. Разлика између жутог и белог шећера је јако мала. Оба садрже скоро исту количину сахарозе. Јако мала разлика у количини сахарозе, али јако велика разлика у количини бојених материја којe у ствари дају арому смеђем шећеру па маскира укус слаткоће“, објашњава пофесорка Шереш.

Технологија производње шећера из шећерне трске и из шећерне репе је већ сто година иста и добијају се производи међу којима нема разлике. Кокосов шећер је иста смеша сахарозе, глукозе и фруктозе, као што је и мед.

„Сахарозу једемо уназад већ хиљадама година и нема доказаних контраиндикација. Заслађиваче користи популација која има медицински индиковану потребу, пре свега дијабетес и код заслађивача постоји препоручени дневни унос“, додаје професорка Шереш.

Што се тиче нових врста заслађивача, као што је стевија, професорка наглашава да је употреба овог биљног заслађивача, који је 300 пута слађи од сахарозе, тек недавно дозвољена у Европи. Још увек је неистражен, али треба имати у виду да уколико купујемо производе са стевијом, треба знати да је она увек умешана у комбинацији са обичном сахарозом.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(четвртак, 04. апр 2019, 09:19) - anonymous [нерегистровани]

sinergija

Ono što upućenog čoveka dovodi u sumnju jeste razgovor na temu pojedinačnih hranjivih materija, neophodnih ili unošenih u naše telo. A činjenica je vrlo prosta - od voska, nafte, mleka, krvi, semena, pljuvačke, drveta ne postoji ništa što je "jednolično" ili "jednoprirodno". svaka materija je mešavina nečega u odeđenoj srazmeri. i samo kao takva ostvaruje ulogu koju ima, ako bi se analitički svaka od pomenutih vari razdvojila došlo bi urušavanja strukture i naravno korisnih, lekovitih, energetskih ili namenskih svojstava. To se zove sinergetsko delovanje (minerala, vitamina, molekula...). isto načelo pod obavezno se mora primeniti i u nutricionistici, i lekovitim terapijama.
nemoguće je dakle posmatrati ugljene hidrate ovaj ili onaj u njegovom pojedinačnom delovanju na crevni trakt, krvne sudove, kosti, zube i t.d. Najbitnije je ispravno i svakom telu svojstveno molekularno, vitaminsko okruženje u kojem konkretan ugljeni hidrat ostvaruje svoje dejstvo. da činjenica je da je beli šećer agresivniji u podizanju glikemijskog indeksa, žuti šećer postoji od trske i od repe, i isto tako bojen sa melasom (od čije veće količine, recimo, ginu pčele valjda usled preteških minerala) i nebojen engo potpuno prirodan, a takođe sve pomenute kategorije mogu biti proizvođene čisto ekološki ili konvencionalno prskano i đubreno veštački. na svakome je da proceni po sebi. iz ličnog iskustva znam da se ne unošenjem šećera duži niz godina telo privikne kao i na sve drugo i nikakva šteta ni po zdravlje ni po zube ne postoji

(уторак, 02. апр 2019, 15:28) - dr anonymous [нерегистровани]

Šira slika

Naučnici raspolažu rezultatima istraživanja i činjenicama. Suština priče o ugljenim hidratima je bila podsećanje prosečnih potrošača o ulozi ugljenih hidrata u ishrani. U skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije dnevni unos ugljenih hidrata bi trebao da bude oko 260 g, masti 70 g, a proteina oko 60 g. Ove preporuke se naravno odnose na prosečan dnevni unos oko 2000 kcal. Ukoliko postoji opravdana potreba za specijalnim režimima ishrane onda se unos pojedinih nutrijenata menja. Izbacivanje bilo kog nutrijenta, bez opravdane potrebe može imati negativne efekte. Nijedna grupa namirnica ne obezbeđuje dovoljan unos svih nutrijenta već se uravnoteženom ishranom zadovoljavaju preporuke koje su preduslov postizanja i održavanja dobrog zdravlja.

Gojaznost svakao zahteva specijalan režim ishrane, kontrolisan od strane lekara i nutricionista, kako bi se postepenim gubitkom kilograma postigli efekti u gubitku telesne mase, a izbegle posledice po već i onako ugroženo zdravlje.

(понедељак, 01. апр 2019, 17:51) - Ana [нерегистровани]

???????

Apsolutno tačno!!!!
Nepobitno je dokazano da je šećer uzrok gojenja, pritiska, arterioskleroze, nealkoholne ciroze jetre. Nisu krivac masti već šećer.
Ali naravno da "naučnici" koji ne razmišljaju svojom glavom i dalje pričaju gluposti. U americi već par godina uspešno leče dijabetes tipa 2 sa ketogenom dijetom, za par nedelja pacijente skinu sa svih lekova, a za par meseci ih izleče. Ovo i sama mogu da potvrdim. Već skoro 20 godina imam problem sa viškom kilograma, još od rane mladosti. Probala sam sve dijete, u jednom momentu sam smršala ali sam zbog povrede kičme morama da prestanem da treniram nekoliko godina. Tada mi se sva težina vratila i to sa kamatom od 200 % . Tek sada kada sam pre par meseci počela sa ketogenom dijetom sam se preporodila i prepolovila. Skinula sam 30 kg za tri meseca. Onda sam napravila pauzu od 3 meseca da se organizam navikne na novu težinu. I evo pre 2 nedelje sam opet nastavila dijetu za drugih 30 kg. Nažalost toliki mi je višak kilograma, ali još žalosnije je to što sam dijetu sama našla i primenila umesto da mi je dao onajkoji je to trebao da zna!!!!!! Srećom ja sam zdravstveni radnik pa znam šta radim ali pošto nutricionisti ne znaju šta rade morala sam sama da učim nutriciju iako to nije moja specijalnost.
I samo jedan podatak za one pametnjakoviće koji tvrde da šećeri moraju da se unose. To apsolitno nije tačno jer ne postoji esencijalni šećer!!!!!! Od svih vrsta materija koje unosimo u organizam samo šećeri nisu esencijalni(materije koje organizam ne moze da napravi već ih moramo unositi hranom). Postoje par vrsta ćelija koje ne mogu da žive bez šećera (glukoze) i za njh organicam napravi šećere procesom glukoneogeneze iz proteina(to se inače dešava u jetri). A može čak i da se napravi iz masti. Tako da nam šećeri nisu neophodni!!!!!

(понедељак, 01. апр 2019, 13:09) - anonymous [нерегистровани]

Шећер (не)оправдано оптужен?

Ово је у супротности са свим најновијим истраживањима о шећеру!