Пажљиво са антибиотицима

Када се пију антибитиотици, како, са којим напицима? Зашто не смемо да их пијемо на своју руку? Одговоре на та питања сазнајте у клиници „Наздравље“.

Кашљете, кијете, боли вас грло. Док вас лекар не прегледа, размишљате шта да узмете од терапије и помогнете себи. Многи виде спас у антибиотицима. Ту најчешће грешимо. Често заборављамо да су антибиотици добри само против бактерија.

Доктор Бранко Анђелковић наглашава да се само бактеријске инфекције лече антибиотицима, а не вирусне.

„Посебно је важно истаћи да нарочито у ово доба климатских промена, никако не смемо лечити алергијске реакције антибиотицима“, додаје др Анђелковић.

Доцент др Јанко Самарџић, клинички фармаколог са Медицинског факултета, инсистира да се антибиотици користе само када је доказана бактеријска инфекција, изолован узрочник и да је ипитана осетљивост на одређени лек. Тек у том случају се може применити антибиотска терапија. Свака друга примена је неоправдана наглашава др Самарџић.

Зато је важно да антибиотике не узимамо као бомбоне, на своју руку и у било које доба.
Медицина дефинише јасне аксиоме на који начин се лечи одређена болест.

„Морамо да партимо оно што је препоручено од стране лекара, а то значи да пратимо ритам терапије“, каже др Анђелковић.

Често се јавља и други проблем, јер чим се осећамо мало боље, прекидамо са терапијом или је не пијемо у тачно одређено време.

„Ефекат лека ће бити засигурно мањи, јер не постижемо ону концентрацију лека у крви која је неопходна да спречимо бактерију да расте и множи се“, додаје др Анђелковић.

Антибиотике морамо да пијемо у тачно одређено време, у одређеној дози, и са одређеним напицима. У току терапије антибиотицима употреба алкохола не долази у обзир, јер он утиче на метаболизам и ремети деловање лека. Млеко пак, због калцијума у интеракцији са антибиотицима може да смањи њихову апсорпцију и искористљивост, наглашавају лекари.

Иако је у Србији смањена употреба антибиотика, морамо да знамо, ако их будемо неконтроилисано користили, у будућности ћемо остати без њихове помоћи.

„Морамо се држати водича. Оно што је важно за нашу земљу јесте да је крајем 2018. године публикован Национални водич за рационалну употребу, који јасно говори који лек, у којој индикацији се користи. Такође, назначено је шта је прва линија, а шта друга и који лек се користи за нека будућа времена“, објашњава доктор Самарџић.

Пре него што посегнете за антибиотиком, прво испробајте његову најбољу природну замену. Нутриционисткиња др Верослава Станковић препоручује пре свега мед и прополис.

„Међутим, ту имамо проблем јер су многи људи алергични на прополис који има антимикробно дејство, у себи садржи злато и сребро који су познати антибиотици. Поред тога, познат у нашем народу и често примењиван је је бели лук, рен и ђумбир“, саветује нутриционисткиња.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(среда, 27. мар 2019, 12:47) - Miniminau [нерегистровани]

Aha

A vi kad ste prehladjeni,do prve apoteke i uzmete hemomycin..
Pusti priču..

(уторак, 26. мар 2019, 10:46) - anonymous [нерегистровани]

Фармацеутски лоби

Све ви то лепо пишете, али онда одведете трогодишње дете код изабраног лекара да би му она дала хемомицин, панклав или панцеф. И тако сваки пут као да други лекови не постоје. А код детета то се увек одрази на увећање слезине. И више не знаш коме да верујеш и шта да радиш?!