Живимо све дуже, а можемо – још дуже

Просечан животни век 1950. године био је само 46 година. До 2015. године, тај број премашио је 71. Иако на глобалном нивоу људи све дуже живе, међу узроцима смрти су и фактори на које се може утицати. Тако би уз адекватну превентиву, демографска слика света, у смислу очекиваног трајања живота, била још боља.

Статистика каже да смрт због тероризма, рата и природних катастрофа чини мање од 0,5 одсто свих смртних случајева на свету. С друге стране, широм планете, људи и даље умиру јако млади из разлога који се могу спречити. Прича о томе, са колико година људи умиру, заправо је прича о томе како умиру и како су се ти разлози мењали протоком времена. 

Око 56 милиона људи у свету умрло је 2017. године. То је 10 милиона више него у 1990. години, јер се глобална популација повећала, преноси Би-Би-Си.

Више од 70 одсто људи умре од хроничних болести међу којима су највише заступљене кардиоваскуларне болести, одговорне за сваку трећу смрт. Други водећи узрок је канцер који изазове један од шест смртних случајева.

Остале болести као што су дијабетес, респираторна обољења и деменција, такође су на врху листе.

Смрт бебе у првих 28 дана живота, погодила је 1,8 милиона новорођенчади у 2017. години. Учесталост наведених смртних случајева варира од државе до државе. У Јапану, мање од једне бебе на њих 1.000, умре у првих 28 дана живота, у поређењу са нешто мање од једне бебе на њих 20 у неким од најсиромашнијих земаља света, пренео је податке Уједињених нација и светске банке Би-Би-Си.

Око 1,6 милиона људи умрло је од болести повезаних са дијарејом у 2017. години, што ју је сврстало у првих десет узрока смрти. У неким земљама, такве болести су водећи убица.

Саобраћајне несреће носе животе и у богатим и у сиромашним друштвима

Импозантан је број људи који још увек умиру од узрока који се могу спречити. Међу узроцима смрти на које се може утицати су саобраћајне несреће које су, и у богатим и у сиромашним земљама, током 2017. године одузеле око 1,2 милиона живота.

Иначе, док су бројне државе са високим стандардом последњих деценија забележиле значајан пад броја смртних случајева у саобраћају, на глобалном нивоу, тај број остаје исти.

У међувремену, скоро двоструко више људи широм света умрло је услед убиства или самоубиства. У Великој Британији, смртност од самоубистава била је 16 пута већа; она је водећи узрок смрти код мушкараца старости од 20 до 40 година.

Заразне болести нису међу најопаснијим узроцима скраћења живота

Када је реч о заразним болестима, оне су у прошлости биле већа опасност за људе него данас. Године 1990, једна од три смрти била је резултат заразних болести а до 2017. године – један од пет смртних случајева.

Деца су посебно осетљива на заразне болести. У 19. веку на пример, свако треће дете на свету умрло је пре навршене пете године живота. Стопа смртности деце је од тада значајно опала захваљујући вакцинама и побољшању хигијене, исхране, здравствене заштите и приступу чистој води.

Смрт деце у богатим земљама сада је релативно ретка, док најсиромашније регије и данас имају високе стопе смртности деце.

Примена дрога као значајан фактор

Међутим, чак и у најбогатијим земљама, не бележи се континуирани напредак у смислу продужетка живота. Очекивано трајање живота у САД је незнатно опало у протеклих неколико година, углавном као резултат коришћења дроге.

Исто тако, у десет држава света, укључујући и САД, постоји већа вероватноћа да ће млада жена умрети током или непосредно после порођаја него што је била у време када су се порађале њихове мајке.

На крају, актуелна слика о смртности на глобалном нивоу је ипак позитивна. Живимо дуже, а мање људи, нарочито деца, умире од узрока који се могу спречити.

Даља побољшања у домену хигијене, исхране, вакцинације, очувања менталног здравља, сигурносних мера и основне здравствене заштите су кључна за даљи напредак.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(среда, 06. мар 2019, 18:06) - anonymous [нерегистровани]

Daleko smo od razvijenih zemalja

U Svajcarskoj i zemljama razvijenog sveta zivotni vek je od 10 do 15 godina duzi.

(среда, 06. мар 2019, 17:35) - anonymous [нерегистровани]

statistika

Ovi podaci nisu tacni za podrucja i drzave bombardovane osirmasenim uranijumom. Kod nas je sve veca smrtnost mladih i to od najgorih oboljenja. Tako da ova statistika nas Srbe izostavlja...nazalost

(среда, 06. мар 2019, 17:30) - anonymous [нерегистровани]

Zivimo sve duze,a mozemo jos duze

Ova gore komentar,nista ne procitah pametnije u mojih 65 godi.#aferim#.

(среда, 06. мар 2019, 16:08) - Dejan UK [нерегистровани]

Životni vek.

Čovek koji je pedesetih umro u četrdeset šestoj godini života bar je znao ko je i šta je pre nego što je umro. Danas umreš u sedamdeset petoj godini života i ne znaš ko si, šta si, gde si bio i šta si radio ceo život.