Спавање на хладном, црна зова и риба у борби против грипа

Физичка активност и балансирана исхрана најбоља су заштита од болести, а када је реч о грипу, и за децу и за одрасле од кључне важности је добар сан, наводи пулмолог и алерголог Бранимир Несторовић. Упозорава и на злоупотребу лекова за астму који не треба да се користе у лечењу грипа и кашља.

Особе које недовољно спавају имају озбиљне проблеме са имунитетом, рекао је гостујући у Јутарњем програму РТС-а, проф. др Бранимир Несторовић са Универзитетске дечје клинике у Тиршовој у Београду.

„Недостатак сна повећава склоност ка запаљенским болестима. Балансирана исхрана је друга важна ствар. Сви сада пију витамине и то може да користи, али важније је узимање витамина уз воће и поврће кроз исхрану“, истиче др Несторовић и објашњава да се коришћењем здравих намирница, међу којима се по антивирусном дејству нарочито издваја црно воће попут купине, ароније или црне зове, јер повећава количину гама интерферона.

„То је једна супстанца јако добра у одбрани од грипа, уопште од вируса. Ми стално заборављамо да су биљке много старије од нас, неких 800 милиона година, да и њих нападају вируси и да су биљке развиле свој одбрамбени систем. На пример, афричка мушкатла је одлична у борби против грипа, а код нас се може наћи у виду сирупа, капи, таблета. Препоручљива је за све узрасте, али се мора узети што раније, већ са првим симптомима грипа“, каже др Несторовић.

Када се помене црна зова, многима делује непознато, али заправо, реч је о нашој домаћој зови (Sambucus nigra). Од ње је, за јачање имунитета, како наводи доктор, добро користити домаћи кувани сок, или пити сок од цеђених свежих плодова.

Стара добра нана

Када дође до напада кашља, често се прибегава инхалационој терапији. Ипак, како тврди др Несторовић, таква врста лекова за астматичаре, данас се злоупотребљава. „Пре две године Европско удружење дечјих пулмолога упутило је циркуларно писмо које није добило, чини ми се, неки нарочити публицитет. Они су упозорили да се кашаљ не сме лечити као астма, зато што ти лекови неће имати адекватно дејство већ могу и да погоршају стање“, истакао је Несторовић и додао да лекови за кашаљ нажалост нису много ефикасни али да има помоћи.

„Мед може бити од велике користи јер активира рецепторе за слатко, а ти рецептори су истовремено рецептори за кашаљ. Други природни лек је нана. Нана делује на кашаљ, али има још много лековитих својстава, делује на концентрацију, упија никотин из ваздуха...“, набраја др Несторовић.

Осим чаја од нане, добро је и есенцијално уље нане које у комбинацији са млаком водом треба утрљавати у кожу у пределу плућа. „Интересантно је да је кашаљ условљен психички. Тако да и тај блиски контакт са дететом док се масира уљем уме да му скрене пажњу и да умањује бол“, објашњава др Несторовић.

Витамин Ц разочарао? 

„Цинк има интересантно дејство зато што блокира места на којима се везују вируси, па се препоручује и код дијареје када делује много брже и од пробиотика. Када је реч о витаминима, витамин А има одличан ефекат. Витамин Ц је дао прилично разочаравајући ефекат, многи пију тај витамин, али студије из последњих година нису баш потврдиле да је то тако дивно, а нарочито не велике дозе. Ако хоћете да узимате витамин Ц,  узимајте га из природних извора зато што овај синтетски није много ефикасан“, нагласио је др Несторовић.

Доктор издваја и витамин Д као значајан јер, како наводи, између октобра и априла, на нашој географској ширини, нема довољно сунца да би се у кожи створило довољно тог витамина па се мора уносити додатно.

„Ми смо подложни недостатку витамина Д током зимских месеци па тако, током јануара, код већине људи скоро да га и нема у крви. Када се витамин Д додатно унесе, људима то помаже и позитивно утиче на имунитет. У том смислу најбоље је јести морску рибу која додатно има и јода у себи, што је код нас такође дефицитарни елемент, јер се показало да суплементација, односно додаци исхрани нису тако ефикасни“, рекао је др Несторовић уз опаску да се рецимо цинк мора узимати у виду суплемената и то у дози од 10 до 15 мг дневно за одрасле.

Када је реч о селену како бисмо га имали довољно, потребно је да поједемо један бразилски орах недељно.

Доктор подсећа на једну студију која је рађена у Кини и у којој је учествовало 800.000 људи који су јели кувану рибу осам недеља. Они који су кувану рибу јели само два дана успели су да знатно појачају имунитет.

Играње на снегу и смеђа маст 

Доктор Несторовић наводи још једно прошлогодишње откриће у медицини према коме је термогенеза, односно начин на који људи стварају топлоту, блиско повезана са имунитетом.

„У људском организму постоји такозвана смеђа маст смештена обично око бубрега и у врату која служи за стварање топлоте у телу. Откривено је да се у тој смеђој масти налазе лимфоцити. Тако да кад изађете на хладно, то активира лимфоците да стварају топлоту, али лимфоцити истовремено стимулишу и имунитет“, објашњава доктор.

Несторовић препоручује шетњу на хладном, али и спавање у хладној и проветреној просторији.

„Треба подстаћи и децу да се играју на хладноћи и то ће им стимулисати имунитет. Такође сама физичка активност ће иницирати јаче стварање важне смеђе масти“, закључио је др Несторовић.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(уторак, 12. феб 2019, 12:02) - anonymous [нерегистровани]

Realnost ?

Grip i preporuke ! Strucnjak preporucuje izmedju ostalog i africke muskatle . Pitam se zivi li on u Srbiji ili je dosao u Srbiju da bi se pojavio na RTS-u , ili misli da je standard toliko visok u Srbiji , i da svi mogu kupiti sve , samo nisu znali sta je najbolje . Koji procenat stanovnistva nemoze da sastavi kraj sa krajem u toku meseca ? U Srbiji postoji mnogo strucnjaka koji ,,znaju sve'' neznam samo za koga .

PS. neverujem da ce te objaviti ovaj komentar iz razloga sto i moderator ,,zna sve''

(понедељак, 11. феб 2019, 17:35) - Огњен [нерегистровани]

Свиђа ми се ...

како резонује др. Несторовић а имам и утисак да је веома стручан. Требало би га више доводити да говори поготово младима како да воде рачуна о свом здрављу и о здрављу своје деце. Хвала РТС-у на овом прилогу.