Да леђа мање боле вежбајте и на послу!

Радили или не канцеларијски посао, многи данас сате проводе седећи за компјутером. Због тога нас све више боли горњи и доњи део леђа, имамо главобоље, лошу циркулацију. Како да то променимо и које вежбе можемо да урадимо на послу?

Радите и ван радног времена. Посао носите са собом где год да кренете. У превозу гледате у телефон, чим уђете у кућу палите рачунар... Непрекидно размишљате о послу.

Ко би после тога имао снаге за вежбање? Цену плаћа ваша кичма, али и цело тело. Зашто онда не бисте вежбали на послу? Ево и како.

Др Никола Тодоровић са Институт за физиологију Медицинског факултета у Београду препоручује ротацију врата која служи за превенцију бола у вратном делу. Може да се ради 10 до 12 пута у сваку страну.

Друга вежба је намењена повећању покретљивости раменог појаса, док је трећа вежба коју саветује др Тодоровић добра за превенцију бола у кичменом стубу, али и за повећање његове мобилности и треба је поновити 10 до 12 пута сваком руком.   

И за бол у доњем делу леђа, који сте сигурно макар једном осетили због дуготрајног седења, има решења.

Др Душан Тодоровић предлаже вежбу која се популарно зове Супермен, а број понављања би требало да буде такође између 10 и 12.

И мастер спортске и терапијске физичке активности Ненад Павловић указује на корисне вежбе које се могу изводити и на столици на послу: испружите једну ногу, док друга остаје на подлози, привлачите и удаљавате ножне прсте, све поновите другом ногом. Друга вежба је наизменично привлачење колена ка грудима.  

Не постоји особа која је у стању да ради осам или више сати без престанка. Пауза има своју сврху, зато је искористите.

„Замор наступа и потребан је одмор, јер уколико радимо заморени наш учинак је знатно смањен. Отприлике на три до четири сата је потребно правити паузе, нарочито при крају смене, али је мини-паузе потребно правити за одређене физичке активности, нарочито оних вежби које поспешују циркулацију“, објаснио је физиолог Драган Хрнчић.

„Физичка неактивност представља један од 10 водећих разлога за развој тзв. хроничних незаразних болести као што су повишен крвни притисак, мождани, срчани удар, шећерна болест“, упозорио је др Никола Шутуловић.

Остали аутори: Ивана Божовић
број коментара 0 Пошаљи коментар