Преко „Инстаграма“ до депресије

Чисто лице, узан струк, мали нос а велике усне, често су слика која се пласира путем друштвених мрежа међу којима је предводник „Инстаграм“. Ова платформа одавно је променила угао из којег се посматра лепота, а најновија истраживања показују да су због друштвених мрежа тинејџерке све чешће депресивне.

Мила Антоновић има 15 година а број пратилаца на друштвеним мрежама које свакодневно користи, готово је једнак броју становника града величине Ниша. Вршњацима шаље поруку да је живот леп, али и да често није онакав како изгледа на Инстаграму.

„Ничији живот није савршен и нико не може да буде савршен. На Инстаграму ће инфлуенсери, јутјубери, блогери, влогери, чак и особе које се не баве тим послом, да објављују фотографије или било шта друго у свом најбољем светлу. Али нико не поставља заправо реалну слику тога што се у стварности дешава“, прича ова јутјуберка.

Тинејџерке имају двоструко већи ризик од дечака за појаву симптома депресије повезаних са коришћењем друштвених мрежа, наводе научници. Разлози су – онлајн злостављање, поремећај спавања, те незадовољство властитим телом и пад самопоуздања.

„Девојчице у том добу адолесценције брже сазревају него мушкарци, па им је некако слика о себи важнија. Уколико им је угрожена та идеална слика коју желе да покажу окружењу, онда је депресија последица тога што нису успеле у томе“, истиче Ана Мирковић, психолог и стручњак за дигиталну комуникацију.

Друштвене мреже су нам омогућиле поседовање сопственог медија у виду профила на којем креирамо лични бренд, често провучен кроз неколико филтера. Стручњаци упозоравају да са дељењем личних информација треба поступати опрезно. 

Ана Мирковић указује да нам брзо досади све чега имамо превише.

„И ако погледате шта друштвене мреже у последње две године објављују о себи, то је да су корисници тих друштвених мрежа као највећу своју активност показали hide, unfollow, дакле сакривање података од других особа“, рекла је Мирковићева.

А таквим информацијама највише су изложени тинејџери. Док они прате шта су „тренди теме“ и онлајн феномени, родитељи знају више о стварном животу. Ипак, њихова улога „на мрежи“ је јако важна.

„Уколико деца губе време на интернету, што родитељи могу да знају само ако причају са децом, о интернету. Онда, заправо, родитељ има своју функцију и улогу у том процесу дигиталног васпитања детета“, напомиње Мирковићева.

А од вршњакиње савет. „Да што квалитетније користе друштвене мреже, посебно Инстаграм и Јутјуб, наравно и Гугл. Једноставно да користе мање, да више буду присутни“, поручује Мила Антоновић.

Док су девојчице веома забринуте за своју популарност и друштвени статус који се мери лајковима и бројем пратилаца на Фејсбуку или Инстаграму, дечаци време проводе играјући игрице.

Остали аутори: Тијана Сибиновић
број коментара 8 Пошаљи коментар
(среда, 23. јан 2019, 13:44) - anonymous [нерегистровани]

Sve to ide u prilog da zivimo u eri nihilizma.

Чему писати о нихилизму, ако већ не постоји нада да све и свашта има неког смисла, као да је некад било другачије или ће бити - не постоји излаз из овог света, није ли тако - испада да нихилизам има смисла, што би било потпуно бесмислено, какав би то био нихилизам, или можда изговор хвала није потребно, не води ничему. Ех, та пуста носталгија да комшијама цркне куче, и шта онда, комшије набаве друго куче - нихилизам, Сизифов посао доказивати и/или оспоравати га, још само да се испостави солипсизам и нихилиста до краја, просто очаравајуће.

(понедељак, 21. јан 2019, 14:48) - anonymous [нерегистровани]

Sve to ide u prilog da zivimo u eri nihilizma.

Jednostavno sve se vraca na to, zivot je bezvredan, televizija ne doprinosi nicemu, mladi hoce da zive imaginarne zivote i njihova mladost ide u nepovrat, tj nistavilo. Odnosi sa roditeljima i drustvom su takodje besmisleni, devojke glume finocu i princeze, a iznutra su pokvarene kao voce koje stoji u spajzu 4 meseca. Momci koji su umorni od istih, koji rade 200 glupih stvari samo da bi im se sto pre zavrsio zivot, ako nema posla, devojke, sve je besmisleno, okrecu se alkoholu, drogama, kompjuterskim igricama, jer to poslednje je bolje od prva dva. I tako svi propadaju, dece nema, radosti nema, samo mrznja i strahovi, i 40 gorih stvari pored. Sve u svemu vratimo se na ono gde si bio nigde, sta si radio ceo zivot, nista.

(субота, 19. јан 2019, 18:43) - anonymous [нерегистровани]

Popularna kultura i zdrava kultura

To je to. My cup of tea, da ne namećem ništa.

(субота, 19. јан 2019, 15:35) - anonymous [нерегистровани]

Popularna kultura i zdrava kultura

Popularna kultura i zdrava kultura su potpuno razlicite. Popularna kultura se, u svojoj osnovi, zasniva na reklami i povrsnosti, drugim recima na zaradi onoga ko reklamira, i u skladu sa tim stvaraju se odgovarajuci ideali, koji u tom slucaju vise lice na bajku i sustinski nemaju skoro nikakvog dodira sa ljudskom realnoscu najveceg broja ljudi. Nasuprot tome, zdrava kultura ima u svojoj osnovi humanisticki princip, a zasniva se na znanju, sto znaci da na osnovu znanja i nauke postavljamo nase ponasanje, ideale i ciljeve tako da su dostupni zaista svim ljudima i da sto veci broj ljudi, upravo zahvaljujuci znanju, razmislja zaista zdravo i oseca se dobro u svojoj svakodnevnoj ljudskoj realnosti. Popularna kultura je lepo zapakovana bajkovita prevara od koje vrlo, vrlo malo ljudi ima stvarne koristi. Zdrava kultura, kultura znanja ima za cilj da na objektivan i realan nacin zaista pomogne svim ljudima da razmisljaju zdravo i da se osecaju dobro.

(субота, 19. јан 2019, 14:33) - Паметњаковић [нерегистровани]

Срећа у несрећи

На сву срећу томе су подложни само људи веома ниске интелигенције.

(субота, 19. јан 2019, 12:58) - anonymous [нерегистровани]

Imati

licne komplekse,i "leciti ih"pomocu egzibicinizma na drustvenim mrezama,jednako je gluposti do kraja zivota.Jer jednog dana "odrastete",ne svi i shvatite sta ste se sve u zivotu izglupirali preko tih "drustvenih"mreza,a onda je kasno za sve...

(субота, 19. јан 2019, 12:38) - Duboka depresija! [нерегистровани]

Na jednoj mreži sam našao...

letnju ljubav sa mora,koja je 75., imala 17 godina!-A bolje da nisam!...

(субота, 19. јан 2019, 09:07) - Milan [нерегистровани]

Pravi put

Igrice, drustvene mreze, onlajn kladionice (i kladionice generalno) jesu problem omladine i našeg društva generalno, jer se misaoni fokus i vreme troše i oduzima od učenja, usvršavanja i rada na sebi, druženja sa
porodicom i prijateljima, sportskih aktivnosti, planova za nalaženje posla i formiranje porodice. Zabrana i ograničenje svvakako nije rešenje ali podučavanje dece, edukativne emisije na svim televizijama (umesto parova, zadruge i sl.) zanimljive radionice i zabrana korišćenja telefona sa dužim vremenom boravka u školama svakako jesu pravi put.