Ајнштајн – од највећег ума до најгорег мужа?

Политехнички универзитет у Цириху одбио је да Милеви Марић постхумно додели диплому. Кажу то им недозвољавају универзитетска правила. Иницијативу о постхумној додели дипломе покренула је италијанска физичарка, новинарка, глумица Габријела Греизон.

Текст објављен у римском дневнику Република Габријела Греизон почиње констатацијом да је то „требало да буде једна лепа прича, коју бисмо с поносом причали младим генерацијама као пример дефинитивног преокрета, симбол лепог краја, пружајући младима могућност да сањају своје велике снове“.

Али хоћеш. „Оно што се десило Милеви Марић доживеле су многе жене почетком 20. века, јер су таква била правила“, пише у одговору Политехничког факултета у Цириху на захтев Греизонове да се Милеви Марић постхумно додели диплома.

Марија Кири, Хеди Ламар, Милева Марић

Необична прича почиње пре неколико година када је италијанска физичарка Габријела Греизон, дипломирала нуклеарну физику на Универзитету у Милану, као истраживач радила је две године у Политехничкој школи у Паризу, одлучила да популаризује науку, због чега постаје „поп стар италијанске физике“.

Главни кривац нове сфере Габријелиног интересовања је заједничка фотографија најзначајнијих научника у свету са једног конгреса из 1927.године. На фотографији је само једна жена Марија Кири.

Габријела интезивно почиње да истражује животе и рад познатих научника и разоткрива низ веома значајних чињеница, пре свега о женама у науци, које су невероватном снагом ума покушавале да се изборе за свој професионални простор у крајње мушком свету науке. Настаје прва књига италијанске физичарке О Марији Кири и Хеди Ламар ја ћу вам причати.

Широј публици фамилијарно је име Марија Кири. Једна је од најзначајнијих научница, која је отворила врата света богиње Атине теоријом радиоактивности, открила је и два хемијска елемента: радијум и полонијум.

Једина жена која је добила две Нобелове награде, прва жена са титулом доктора физике, прва жена професор на Сорбони, али све то је било недовољно да постане члан Француске Академије наука. Одлучујући фактор за улазак у најузвишенији храм науке била је полна припадност.

У научној сфери лепота не да се није уопште котирала, већ је била отежавајући фактор у складу са владајућом предрасудом: ако је лепа није паметна.

Греизон тврди да је тај став у потпуности оповргла Хеди Ламар. Заносна, лепа холивудска глумица, 1941. године регистровала је патент  Технологије проширеног спектра, који је користила америчка војска против нациста у тајним безичним комуникацијама. Без Хединог открића не би био могућ данашњи развој дигиталних комуникација.

Габријела Греизон, у Цириху и Берни у архивима института и факултета, наставља истраживачки рад посвећен животу Алберта Анштајна и упознаје Милеву Марић.

Опчињена је њеним научним радом, али и шокирана неправдама према Милеви, како од стране њеног мужа Анстајна тако и научне средине и колега.

Јер сви су били опијени Анштајновим умом, док нико није говорио о Милевином изузетном таленту за математику.

Била је пета жена која је крајем 19 века уписала Савезну високу техничку школу у Цириху, данас Политехнички универзитет, који је за Милеву био најлепше место на свету, ако се изузму воћњак у коме Њутн открива гравитацију услед пада јабуке и Архимедова када у којој је ускликнуо Еурека.

Габријела проналази непознате чињенице у архивима, које потврђују да је Милева имала значајан допринос у научном раду Алберта Анштајна. Тада почиње Габријелина борба за делимичну валоризацију Милевиног рада. Из дивљења и револта због Милеве настаје књига Анштајн и ја, а 2018. године и позоришни монолог, са којим Габријела обилази целу Италију, а затим и Европу.

Аријанина молба

Габријела Греизон веома често држи предавања из физике по разним школама и универзитетима широм Италије. Тако је у пролеће ове године о Алберту Анштајну и Милеви Марић детаљно причала матурантима једне гимназије у граду Скио у близини Виђенце.

Затечени новим чињеницама ученици су посебно били дирнути сазнањем да се, заправо Милева детаљно бавила истраживањем у области фотоелектричног ефекта, што је суштина Анштајновог рада о Брауновом кретању из 1905. године дакле, били су у браку, да би за тај рад Анштајн 1921.године добио Нобелову награду.

На опаску Греизон да, управо због брака и трудноће са првим заједничким дететом, Милева није успела да други пут положи завршни испит, изгубила је право да дипломира.

И не само да је изгубила право, већ је разводом од Анштајна, постала само једна цртица у биографији највећег ума 20 века, што је још једна од великих неправди према женама у свету науке.

Тада једна од ученица, Аријана моли Габријелу Греизон да упути захтев универзитету у Цириху да Милеви Марић постхумно доделе диплому, како би се бар делимично исправила неправда .

Италијанска физичарка започиње бирократску авантуру. Ступа у контакт са швајцарским универзитетом, наилази на предусретљивост, учтивост и добру вољу.

Истовремено, Греизон посредством медија упознаје италијанску и европску јавност са: животом, радом, непризнатим научним доприносом Милеве Марић, као и бројним неправдама са којима се суочавала, пре свега јер је жена, остављена.

Ајнштај од највећег ума до најгорег мужа

Назалост, крајње позитивна намера италијанске физичарке за сада нема срећан крај. Наука је поново затајила.

Како Габријела Греизон објашњава у тексту дневника  Ла Република после вишемесечне преписке и разговора са представницима Политехничког факултета у Цириху, пре неколико дана добила је званично писмо у коме се са жаљењем констатује „да због правила универзитета нису у могућности да Милеви Марић дају постхумну диплома, јер је два пута пала последњи, завршни испит“.

У образложењу универзитета, даље се наводи да диплому не могу да јој доделе „ни на основу каснијег ангажовања у науци, јер не постоје њени потписани радови“, што је и немогуће, јер тада почетком 20 века жене нису имале право да потписују радове. Занимљив је завршни део писма Ректората Политехничког универзитета у Цириху.

„Жао нам је због Милеве, али имала је најгорег мужа, којег је жена могла имати. Анштајн је онемогућавао Милевин пут науке, што се, иначе често догађало женама у том периоду“, наводи се у писму универзитета.

Баш зато је, каже италијанска физичарка Габријела Грезон, поднела захтев да се Милеви постхумно додели диплома, да бар највише интелектуалне институције једне земље делимично ублаже неправду.

Несхватљиво је да, управо најразвијенији део друштва, који би требало да је и најавангарднији, није био спреман да на симболичан, позитиван начин заврши причу о Милеви, пружајући наду младим генерацијама, које су окренуте науци, да верују у своје велике снове.

Габријела Грезон, тврди да неће одустати од намере да се избори за Милевину диплому. Тим пре што то не би био изузетак, јер је недавно у Великој Британији постхумно додељено седам диплома женама, које су пре 150 година, похађајле Универзитет у Единбургу.

број коментара 15 Пошаљи коментар
(петак, 08. нов 2019, 19:27) - anonymous [нерегистровани]

Zanesenjaci i porodica

Kao istraživač iz srodnih oblasti kao Ajnštajn (matematička i teorijska fizika) hteo bih, ako mi moderator dozvoli, da nešto objasnim. Istraživanje u ovoj oblasti podrazumeva jedan oblik "zanesenosti", odnosno visoko koncentrisanog rada. Na primer, kaže meni žena, hajde prekini rad na 5 minuta da mi nešto pomogneš, pa posle nastavi. I ja počnem da gunđam. I onda žena opet, pa šta se buniš to je samo pet minuta. I zaista jeste samo pet minuta. Problem, bar kod mene, je u tome što ja kad jednom prekinem tok misli treba mi posle sat vremena da se vratim na isti nivo. Tako da 3-4 takva prekida od 5 minuta pojedu ceo dan. Moj rad naravno nije ni blizu toliko važan i kompleksan kao Ajnštajnov, pa ja mogu sebi da dozvolim da proćerdam grdne dane bez da nešto veliko propadne. Ali kada bih radio nešto toliko veliko i novo što po kompleksnosti odgovara na primer Ajnštajnovom radu na opštoj teoriji relativnosti u periodu od 1905. do 1915. godine, jedini način je zaboraviti porodicu i sve druge praktične probleme i po ceo dan se koncentrisati samo na rad. Da neko radi takav posao i istovremeno bude "dobar muž" i "voljeni tata" meni deluje potpuno neizvodljivo. Ja lično nikada ne bih napravio takav izbor, ali neki ljudi to urade, kao na primer Ajnštajn. I Nikola Tesla je bio takav "zanesenjak", ali on je bio svestan tog problema i zato nikada nije ni imao porodicu. Koliko god to zvučalo surovo, jedan broj takvih ljudi je neophodan za razvoj čovečanstva. Nema nikakvog smisla optuživati Ajnštajna što nije bio "dobar muž". On to verovatno nikada nije Milevi ni obećao. On je hteo da nađe nekoga da se brine o praktičnim stvarima dok on može da se baci na rad. To je sudbina žena koje izaberu takve zanesenjake za partnere. Mileva se ne može žaliti kako nije znala u šta se upušta. Ona je znala sa kime ima posla i znala je šta rizikuje, i zato se realno sama nije mnogo ni žalila. Umesto nje danas se žale neke moderne žene koje to smatraju degutantnim. Ja razumem i njihov stav, ali svako ima odgovornost za svoje izbore u životu. Žena koja izabere da se uda za takvog muškarca, ona rizikuje da se bori sama celog života.

(петак, 08. нов 2019, 13:06) - anonymous [нерегистровани]

nisam feministkinja ali ne volim nepravde

PRAVDA ZA MILEVU!

(петак, 08. нов 2019, 12:30) - Bojan [нерегистровани]

Genije?

Lep članak i drago mi je da ima još ljudi na ovom svetu koji misle na ljude iz prošlosti koji nisu bili nagradjeni za svoja dela. Ima predivna serija od national geographic zvana Genius Einstein. Snimljena je 2017 godine sa deset epizoda. Tu sam saznao neke stvari o Einstein-u i Milevi Marić. Serija je brilijanto uradjena. Posle serije bio sam oduševljen i dodinut na život Alberta i Mileve.

(петак, 08. нов 2019, 11:50) - Protivnik lupanja! [нерегистровани]

Albert Einstein...

je nemački Jevrejin rođen u Ulmu,a Mileva Marić je Srpkinja iz Titela!-Za Einsteina su Milevini sunarodnici govorili:"Šljampavi Marića zet",zbog njegovog načina oblačenja!

(петак, 08. нов 2019, 09:15) - Rade [нерегистровани]

Mileva

je Srpkinja iz Vojvodine.

(петак, 08. нов 2019, 09:13) - Rade [нерегистровани]

Albert Einstein

Albert je nemac a odselio se u Svejcarsku zob Hitlera. Zena mu je Srpkinja iz Vojvodine.

(петак, 08. нов 2019, 05:39) - anonymous [нерегистровани]

a mi bi trebali da damo neku zahvalnicu ovoj Italijanki jer stvarno to zasluzuje

Preporucujem knjigu koja je skoro izasla u izdanju Lagune: Drugi Ajnstajn autora, Mari Benedikt, ali posto je prevodilac Ivan Jovanovic samo to "odradio" ipak preporucujem da je procitate u originalu kao sto sam je ja procitala "The Other Einstein" Amerikanke Marie Benedict. Ta knjiga je ostavila na mene veoma jak utisak i opisuje sve to sto i ova Italijanka kaze o Milevi.

(петак, 08. нов 2019, 05:37) - anonymous [нерегистровани]

svaka cast ovoj Italijanki

Preporucujem knjigu koja je skoro izasla u izdanju Lagune: Drugi Ajnstajn autora, Mari Benedikt, ali posto je prevodilac Ivan Jovanovic samo to "odradio" ipak preporucujem da je procitate u originalu kao sto sam je ja procitala "The Other Einstein" Amerikanke Marie Benedict. Ta knjiga je ostavila na mene veoma jak utisak i opisuje sve to sto i ova Italijanka kaze o Milevi. Lopov nikad ne moze da se sakrije, pa tako se i Ajnstanov zlocin

(четвртак, 07. нов 2019, 21:04) - anonymous [нерегистровани]

Želim joj put uspeh !

Već sam pokušaj gospođe Gabrijele Grezon je za divljenje. Mnogo autora je pisalo o Milevi Marić i svi i uvek kao o žrtvi. U tom stilu je i Univerzitet odgovorio. A jedino je Gabrijela sa mladim predlagačima, imala ideju kako da se velika nepravda bar delimično ispravi. Želim Gabrijeli pun uspeh u svom hrabrom i inteligentnom poduhvatu. Svet fizike ne mora da bude sebičan kao Einstein.

(четвртак, 07. нов 2019, 20:46) - anonymous [нерегистровани]

trebali bi prvo znati

iz kojeg naroda potice Ajnstajn dobro poznat prema zenama.