Век од рођења Фелинија – изложба и ретроспектива у Југословенској кинотеци

Овог месеца обележава се сто година од рођења Федерика Фелинија, једног од најзначајнијих филмских редитеља 20. века. Тим поводом, Југословенска кинотека приредила је посебан програм – ретроспективу и изложбу.

Вечити дечак и краљ филма, како су га звали, рођен је у Риминију, живописном градићу на јадранској обали Италије. 

Цртао је плакате како би бесплатно улазио на пројекције, а своје одрастање у доба фашизма описао је у једном од најлепших филмова у историји кинематографије Амаркорд (Сећам се).

„Федерико Фелини је један од оних редитеља који су постали синоним за кинематографију, једноставно кад кажете Фелини, мислите на филм, а то је заправо и његов живот“, изјавио је Марјан Вујовић, управник Музеја Југословенске кинотеке.

Фелини је био редитељ са статусом филмске звезде. Његов алтер его испред камере био је Марчело Мастројани.

Добио је четири Оскара за филм и један за животно дело, редитељски рекорд за сва времена.

Захваљујући његовом филму Долче вита (Сладак живот), тај израз се усталио у свакодневном говору, а по презимену једног од ликова, „папарацо“ је постао назив за насртљиве фото-репортере.

„Овај цео циклус ће трајати две недеље и верујем да ће свако пронаћи неки термин да погледа неко од ових заиста изузетних остварења“, каже Вујовић.

На програму је 17 филмова, а у Југословенској кинотеци у уторак 14. јануара, у сарадњи са Италијанским институтом за културу отвара се изложба цртежа Федерика Фелинија.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(понедељак, 13. јан 2020, 14:08) - Slavko Petrov [нерегистровани]

Južnjački nerv

Filmski mag koji je toliko uticao na jugoslevenski, potom srpski film (pre svega, reditelje) da on i njegovo delo zaslužuju počasno mesto u brojnim jubilejima, što se, na radost, i čini.
Kao zemlja, i država, Italija je odvajkada imala ogroman uticaj na svetsku kulturu, pa tako i našu, kroz sve umetničke izraze (muzika, film, slikarstvo, naročito vajarstvo, zatim pop i strip kultura) ali i na sport, kulinarstvo, običaje, privredu.
Na kraju krajeva, ne zna se da li u istoriji dva gotovo komšijska naroda i onoga što oni baštine, postoji jasna granica.