Колико смо решени да зауставимо климатске промене

Климатске промене нису туђа брига, јер се тичу свих нас. Ипак, досадашњим напорима држава, јасно се види да није могуће постићи глобални циљ Споразума о клими из Париза. Зато је неопходна снажна акција и политичка подршка у земљи, региону али и широм света.

Планета више није у равнотежи – пожари, суше, поплаве, плиме које гутају копно, невиђени таласи који се разбијају о стене... Степен топлија атмосфера садржи седам одсто више влаге, циклони су снажнији, а црвени аларм је све чешће укључен.

„Није проблем што температура расте последњих деценија већ што тај пораст постаје све бржи и бржи. Пре 40 година био је 0,3 степена по декади, али у последњих 10 – 20 година тај тренд је виши, око 0,6 степена по декади, односно сада је промена температура дупло бржа него што је била 80 година прошлог века. Видимо да је процес климатских промена све интензивнији и то је оно што брине научнике и због чега они мисле да нам је остало врло мало времена да одреагујемо“, рекао је проф. др Владимир Ђурђевић са Физичког факултета у Београду.

У Србији пољопривредници не памте да су сејали после Митровдана, а ове јесени на то их је приморао петомесечан сушни период. Екстремна и изузетна суша најтеже је погодила централне и јужне пределе земље.

„У односу на европске земље, пољопривредна производња у Србији је изложена највећем броју ризика. Само ове сезоне смо приморани да наводњавамо пшеницу у октобру, а за то ће бити потребне додатне количине воде за наводњавање. Наша земља је сиромашна водама и зато је неопходно да се изграде акумулације“, каже проф. др Ружица Сричевић са Пољопривредног факултета у Земуну.

Иако је Европска унија лидер у борби са климатским променама, од 28 земаља чланица само су три - Португалија, Шведска и Грчка, на путу да смање емисију CО2 за 40 одсто до 2030. године.

Урсула фон дер Лејен, која ступа на чело Европске комисије 1. децембра, има амбициозан план – мање емисије у Унији за 55 одсто.

Зато је пред Европом велико спремање у области енергетске ефикасности у зградарству, али и у саобраћају. На губитак доброг ритма у заустављању загревања упозаравају и Уједињене нације.

„Први пут 2018. забележена је стагнација у производњи електричне енергије из обновљивих извора. Међутим нада постоји. На недавно одржаној конференцији о клими у Њујорку, преко 65 држава изразило је своју спремност да до 2050. постигне нето нулту емисију гасова са ефектом стаклене баште, а њима су се придружили преко 85 приватних компанија и 130 представника банкарског сектора“, изјавио је Мирослав Тадић из Програма УН-а за развој у Србији.

Климатске промене незадрживо доносе земљу коју не можемо да узорермо, ваздух који видимо, реке којима бродови не плове...

Париски климатски споразум није коначно одредиште већ полазна тачка. Колико смо решени да зауставимо климатске промене, сазнаћемо већ почетком децембра у Мадриду на конферецији Уједињених нација, када ће доћи сви којима је до очувања планете стало.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(понедељак, 09. дец 2019, 11:11) - anonymous [нерегистровани]

nikola

xaxa kao da sam procitao svoje misli! planeta nije stara 50god pa da se tako extremno promeni nesto u roku od 10god.... kao i uvek politicke kampanje, ovde u nemackoj ne moze da se zivi od prica o klimi. lepo, hobi za gradjanstvo

(уторак, 19. нов 2019, 09:28) - anonymous [нерегистровани]

Resenost

Sve dok se na tome zaradjuje reseni smo se boriti protiv klimatskih promena.

(субота, 16. нов 2019, 22:17) - anonymous [нерегистровани]

Klima

Kakve bre klimatske promene. Da li mi mozemo da zaustavimo voz koji juri 100 km/h ako postavimo nogu na prugu. Normalno odgovor je ne. za klimatske promene pitajte naseg strucnjaka Milana Stevancevica koji ce vam sve objasniti.
Citajte dela Milutina Milankovica o klimatskim promenama pa ce vam sve biti jasnije
Samo je yramp bio u pravu i rekao da ne veruje u te stvari , jer covek zna.