Климатске промене су последица нашег бахатог односа према природи

Климатска криза је бржа и тежа него што се предвиђало и прети природним екосистемима и судбини човечанства. На то упозорава 11.000 научника из 153 земље у Заједничкој изјави , објављеној у часопису "BioScience" поводом 40. годишњице прве Светске конференцији о клими, одржаној у Женеви 1979. године.

Анализа свих фактора који утичу на негативне ефекте климатских промена и на губитак биодиверзитета, као што су повећање људске популације, повећање производње меса, саобраћај, емисија угљен-диоксида, губитак шума, показује да нема времена за губљење, упозоравају научници, међу којима је и професорка из Србије.

„У овом раду истиче се да је такозвани луксузни начин живота или да кажемо бахати начин живота, тесно повезан са свим овим факторима који негативно утичу на климатске промене, односно, појачавају негативан ефекат савремених климатских промена. Проблем је када много различитих фактора почиње да се убрзава и негативно делује на живи свет“, истиче професорка др Јелка Црнобрња Исаиловић, редовна професорка Природно-математичког факултета универзитета у Нишу и научни саветник Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" - националног института Србије Универзитета у Београду.

Климатских промена је било и у прошлости, али су се дешавале мног спорије у поређењу са данашњим.

„Данас је планете у просеку топлија за један степен. То не делује пуно, али у ствари тај један степен узрокује све остале промене које нас окружују и које нас муче, а то су првенствено те промене везане за екстремне временске и климатске догађаје, као што су ти топлотни таласи, суше, пожари, поплаве и разни други проблеми из којијх, пак, опет произилазе последице, као што су смањени приноси, ширење неких болести које су захватале много мања подручја, изумирање појединих врста или померање зоне у којима поједини биљне и животињске врсте живе, наглашава професор Владимир Ђурђевић са Физичког факултета Универзитета у Београду.

Тренутно је глобални океан виши за око двадесетак центиметара. Према неким од најгорих сценарија, због тога што се део Јужног пола последњих година отапа све брже, могућ је пораст нивоа светског мора чак и од пет до шест метара у наредних 150 година.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(понедељак, 11. нов 2019, 20:56) - anonymous [нерегистровани]

Koji "nas" bahati odnos

Bahati odnos imaju najrazvijenije zemlje na planeti: USA, Velika Britanija, Japan, Francuska, Kanada, … Oni su spalili sva svoja fosilna goriva I jos uvek to cine sa otetim resursima od ostalih naroda sirom planete. Oni su posekli svoje sume I ostavili planetu bez svojih "pluca". Oni su izlovili zivi svet iz okeana I zatrpali svetsko more plastikom, radioktivnim buradima I drugim djubretom... Zato ne trpajte me u isti kos sa tim divljacima, molim vas.

(понедељак, 11. нов 2019, 11:32) - Stefan [нерегистровани]

Ime

A zašto se konstantno menja i igra sa onim što je rečeno. Dakle nije tačno. Većina naučnika i dan danas kaže da smo ubrzali malo sve ali da ovo kroz šta planeta prolazi nema veze sa nama.