Криза о којој нико не прича, човечанство остаје без кључног ресурса

Свет се суочава са бројним проблемима. Глобално загревање чини океане вишим и киселијим, политичке кризе потресају бројне земље, а претња нуклеарним сукобом све је већа. Ипак, на хоризонту се наслућује још једна криза, која, уколико свет настави да је игнорише, могла би да изазове катастрофалне последице.

Фосфор је есенцијални минерал за сав биљни и животињски свет на Земљи, па тако и за људе. Један од градивних елемената ДНК, овај основни ресурс омогућава ћелијама да преносе енергију, а када се извади из земље, додаје се ђубриву да би се повећали пољопривредни приноси.

Проблем лежи у томе што фосфор није обновљиви елемент, тренутно не постоји замена за њега, налазишта су све ређа, а потрошња све већа. Због свега тога, проблем са фосфором је све озбиљнији.

Уколико се ништа не учини на пољу смањења потрошње, група од 40 међународних стручњака је сада упозорила да ће планетарне резерве ускоро пресушити.

Само у протеклих 50 година, производња фосфатних ђубрива порасла је пет пута, а са растућом људском популацијом очекује се да се потражња удвостручи до 2050. године.

И док човечанство јури ка ивици, привредни и универзитетски стручњаци кажу да је свет потпуно неприпремљен за „фосфорну кризу“.

„Не постоји сарадња нити координација на глобалном нивоу која би гледала како на одговоран начин користити фосфор“, наводи еколог Каспер Рајцел, који проучава фосфор у воденим екосистемима и који је учестовао у прављењу извештаја.

При тренутним нивоима потрошње, неки модели показују да би у наредних 80 година могли да останемо без фосфора. Иако неке студије показују да имамо више, а неке мање времена, све се слажу да ће сигурно доћи тренутак када будемо остали без фосфора.

Док ће смањивање потрошње несумњиво бити кључ у поправљању овог проблема, подједнако важно биће и то да научимо како да га рециклирамо. Упркос томе што су САД биле водећи произвођач пре 30 година, Индија и Кина сада су преузеле примат са 45 одсто светске производње.

За читав тај период, технике за ископавање и прераду минерала нису се промениле. Ђубрива се обогаћују фосфором, који се после упија у земљу. Нажалост, фосфор се временом спира и одлива у мора и океане, чиме не само да га губимо, него и загађујемо животну средину.

Научници истичу да је преко потребна имплементација неке врсте затвореног кружног система рециклаже, јер фосфор теоретски може да се рециклира 46 пута.

број коментара 11 Пошаљи коментар
(уторак, 08. окт 2019, 09:04) - anonymous [нерегистровани]

protocna a ne septicka kanalizacija i ostalo

kada bi ljudi hteli da razumeju sve bi bilo jasno. jedan od glavnih problema u yagadjenju vodotokova jeste tzv Kanalizacija. Reke hranjivih materija izlaze iz ljudskih naseobina i odlaze rekama u okeane. kada je postojala starinska ravnoteza između onoga gde vrsiti nuzdu a gde kopati bunar sve se znalo i problemi nisu postojali i ljudi su napredovali i pazili jedni na druge. a kad je krenula urbanizacija po necijem nalogu i podstreku svakako onda je doslo do prevelikog koncentrisanja izmeta na jednom mestu i eto problema. fosfor zapravo cini znacajan postotak ljudskog izmeta. sto se tice vestackih đubriva i unistene zemlje radi se o bildovanju biljaka u prvim godinama primene istog a o je davno proslo vreme, posle toga natupa isisavanje mikroelemenata iz zemljista a niti jedna biljka normalno ne moze rasti ako nema Magnezijum Kalcijum, Jod, Selen, Nikl, Kobaltm, Hrom pa čak i Molibden, a o Sumporu da i ne pricamo. Kinezi ipak vestacko djubivo koriste nenameski u kolicinama koje bi se kod nas smatrale trovanjem zemljista (3 tone po hektaru zasadjene secerne trske recimo) i kod njih ne postoji plodored tojest smena useva. Opredelio si se za jedno - to i sadis. kod Amerikanaca je pored iscrpljivanja zemljista nastao i drugi problem zakorovljivanja Amarantom stotina hiljada kvadratnih kilometara koji su jednostavno napusteni jer zbog gradje semenkine casice nijedan otrov zbog kapilarnog napona ne moze da prodre kroz bodljice i ubije semenku a svaka biljka ima na hiljade. Bice to sve a i sad je napustena zemlja u sred Prerije.

(уторак, 08. окт 2019, 07:13) - alex [нерегистровани]

sudnji dan

je vama kao dobar dan, SVAKOGA DANA. Gde samo izmislite te gluposti ako ne od popova. Uf !

(уторак, 08. окт 2019, 03:51) - anonymous xy [нерегистровани]

Niste u pravu

Sve statistike pokazuju da nije bilo nikad manje gladnih, žednih i trenutno je najduži životni vek, ali slažem se sa vama da gladnih itekako ima i dan danas i to je poražavajuće, a mi samo imamo više informacija o svemu tome.

(уторак, 08. окт 2019, 03:40) - anonymous [нерегистровани]

Vrh ledenog brega

Čekaj, da li je to jedini problem o kome se danas ne priča?

(уторак, 08. окт 2019, 01:13) - Stefan [нерегистровани]

Djubrenje

Znaci xocete da kazete da su ljudi i pre 200 godina vadili fosfor i djubrili svojeu zemlju ili je postojao drugi nacin na koji se djubri zemlja. Ne razumem ispade kriza udarila ovu planetu sve ode u djavola za 10 godina :D

Poslednih 40 godina sve o cemu se prica su neke krize a nikada bogatijih ljudi i generalno nikada vecete tehnologije i vise ljudi. Ali sve nestaje gusise raspada.... :D

Kad ne znas stsa ces vise a ti udri po strahu da se raja ne pobuni nigde :D

A svidja mi se i ovo lagano dizanje teme. Prvo smo poceli sa Vojvodina ce postati pustinja. A onda sada ova vest. Sledeca je verovatno ona koja ce vam reci sta se narode ocekuje od vas .

ako ste vec resili da se bavite pojoprivredom onda lepo pocnite da gajite i zivotinje na 10% zemlje koju imate i necete imati problem sa djubrenjem onih ostalih 90%

(понедељак, 07. окт 2019, 21:11) - anonymous [нерегистровани]

Rešenje za fosfor je krava.

Zemljište nađubreno kravljim balegama ne treba prihranjivati veštačkim đubrivima tri godine. ALI tu je drugi problem, krava i svinja proizvodi i metan koji se ne koristi dovoljno za grejanje i SUS motore. Taj gas odlazi u atmosferu i više "pomaže" globalnom zagrevanju nego CO2. Zato ili koristiti metan ili naučiti kravu da ne prdi :)
P.S. zaboravio sam, kravi metan izlazi i iz usta.

(понедељак, 07. окт 2019, 21:04) - anonymous [нерегистровани]

Porast cena

Значи треба очекивати пораст цена ђубрива да нас још мало одеру. Ај сад реши пробле: с једне стране недостатак фосфоро а , с друге стране, ако наставимо да употребљавамо фосфор имамо загађење океана......................све у свему цена ће порасти.

(понедељак, 07. окт 2019, 20:45) - anonymous [нерегистровани]

Prirodna i fosforna djubriva....

U jednom naucnom elaboratu je razmatrano pitanje neophodnosti koristenja fosfornih djubriva i pesticida u poljoprivredi pa je receno da su Amerikanci,tezeci vecim prinosima i koristenju fosfornih djubriva i pesticida, za 200 godina upropastili poljoprivredno zemljiste koje vise bez tih djubriva i hemijskih supstanci ne moze radjati,a da Kinezi obradjuju zemlju 6 000 godina bez vjestackih djubriva i drugih supstanci koristeci samo prirodna djubriva i tako su sacuvali zemljiste od totalnog unistenja.
Zemljiste bi davalo prinose,doduse manje,i bez vjestackih djubriva i pesticida ,ali je alavost zapadnih farmera dovela do bukvalnog unistenja zemljista.Dakle,treba se vratiti prirodnim djubrivima dok je jos vrijeme.

(понедељак, 07. окт 2019, 20:39) - anonymous [нерегистровани]

Нема проблема

Ја већ годинама сакупљам шибице. Јесте, на овим зрнцима са новијим датумима има више фосфора, али када наступи криза спреман сам да значајно помогнем са својом збирком

(понедељак, 07. окт 2019, 19:54) - anonymous [нерегистровани]

Hmm

Zanimljivo da je u proteklih 50. godina prozivodnja djubriva porasla 5 puta, sto znaci da je i proizvodnja hrane upetostrucena. A nikad vise gladnih u svetu....