150 година од рођења Слободана Јовановића

Поводом 150 година од рођења Слободана Јовановића, у оквиру програма којим Српска академија наука и уметности обележава јубилеј истакнутог српског научника, у Галерији САНУ отворена је изложба „Свет и време Слободана Јовановића (1869–1958)“.

Изложба ће трајати до 27. новембра, док ће се научни скуп (на ову тему) одржати 7. и 8. новембра.

Слободан Јовановић  је био један од најугледнијих научника и професора Универзитета у Београду.

Био је председник Српске краљевске академије, ректор Универзитета у Београду, декан Правног факултета, уредник Српског књижевног гласника, председник и потпредседник Министарског савета Краљевине Југославије, оснивач и председник Српског културног клуба.

Писао је радове из различитих научних области - теорије државе и права, уставног права, политичке филозофије, опште историје и српске историје 19. и 20. века, социологије, проучавања књижевног дела, књижевне и позоришне критике.

Његове студије су писане познатим београдским стилом. Тридесетих година 20. века објавио је сабрана дела у седамнаест томова.

Слободан Јовановић био је син Владимира Јовановића последњег председника Српског ученог друштва уочи оснивања Српске краљевске академије, професора политичке економије, министра финансија, сенатора и посланика Народне скупштине.

Слободан Јовановић је после гимназијског образовања стеченог у Београду продужио школовање у иностранству, у Минхену, Цириху, Женеви и Паризу.

 

Био је чиновник, a потом шеф Просветног одељења и секретар Просветног одбора, саветодавног тела Министарства иностраних дела у националним, просветним и црквеним питањима српског народа у Старој и Јужној Србији.

Слободан Јовановић је припадао кругу оснивача политичког и књижевног листа Ред и књижевних часописа Српски преглед и Српски књижевни гласник. 

Професор Правног факултета у Београду био је више од четрдесет година

У књизи о држави коју је објавио четири пута, разматрао је општи појам државе, теорију настанка државе, различите филозофске теорије о држави и друштву, појам државне суверености, однос државе и права, правну државу и самоограничење државе поделом власти и дводомним парламентарним системом.

Слободан је у балканским ратовима и Првом светском рату био шеф Ратног пресбироа Врховне команде.

По окончању рата учествовао је у раду Мировне конференције у Паризу 1919. године као председник Секције за међународно право Делегације Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. 

Председник Српске краљевске академије био је од 1928. до 1931. године.

Био je оснивач и председник Српског културног клуба 1937. године. Сматрао ја да Српски културни клуб треба да буде место састанка и разговора за све који су заинтересовани за питања српске духовне и материјалне културе. 

Након пуча од 27. марта 1941. године прихватио је да уђе у вишестраначку владу као други потпредседник Министарског савета (владе).

После Априлског рата влада је наставила рад у Енглеској где су се од почетка Другог светског рата 1939. године, дуже или краће време, налазила седишта влада скоро свих окупираних европских држава. Слободан Јовановић је учествовао у раду четири владе, два пута као председник и два пута као потпредседник.

На политичком суђењу одржаном јула 1946. године у Београду Слободан Јовановић је осуђен у одсуству на двадесет година робије с принудним радом и конфискацију целокупне имовине.

Умро је у Лондону 1958. године. Почетком деведесетих година поново су у Београду објављена његова сабрана дела. Рехабилитован је 2007. године. У Београд су пренети његови посмртни остаци 2011.

број коментара 0 Пошаљи коментар