Право насеље праисторијског рибара – у Београду

Дунав је река која је кроз историју имала велики значај за људе који су ту живели и у неком другом времену. На свој начин, и древни човек је настојао да свој живот учини ефикасним и да живи у бољим условима. За некога ко је живео на овим географским координатама, рецимо у време млађег каменог доба, Дунав је био нешто као широк и моћан аутопут.

Путовање копном у то време није било непознато нити немогуће, али је пробијање кроз шуме, планине и мочваре захтевало посебан начин организовања. Како се некада живело поред Дунава, у правом праисторијском насељу можете видети у Радмиловцу. 

Београд је добио право насеље праисторијског рибара. У оквиру огледног добра Радмиловац, центар за рибарство Пољоприведног факултета саградио је насеље кроз које је представио неколико хиљада година цивилизација, које су се развијале на обалама Дунава.

На простору од неких 140 километра од Винче до Лепенског вира, настале су три цивилизације Винчанска, Старчевачка и Лепенски вир.

„Била нам је жеља у намера да кроз праисторију, односно, кроз ово наше насеље, представимо праисторију од палеолита, преко мезолита до неолита. Први сегмент овдашњег насеља је пећина. После културе Лепенског вира, сегмент који чини наше насеље, који је заступљен, са културом Старчевачком, где смо представили живот човека током неких хиљаду година. Потом настаје један златни период људског живота, а то је Винчанска култура“, каже професор рибарства Зоран Марковић, руководилац Центра за рибарство.

Тешко да ће икада са стопостотном сигурношћу бути познато у каквим кућама су живели људи у Лепенском виру док се о Старчевачкој и Винчанској култури зна више, тврде стручњаци.

„Такве три културе које су дале имена читавим културама Европе... Не постоји таквих 140 километара, ретко где можда у свету, дакле, заиста имамо чиме да се дичимо“, каже архитекта Христивоје Павловић, аутор кућа.

Насеље праисторијског рибара чини десетак кућа које нису само реплике јер су направљење од материјала који су били доступни и у то време, и у њима се може живети у условима у којима је живео човек тог доба.

„Ниједна од ових кућа није вештачка реплика, то су истинске куће. Додуше нешто су смањених димензија али у њима може да се живи и то је нешто што се зове експериментална археологија. Дакле, провести у свакој од ових кућа по месец дана, па тек онда, можемо да закључујемо колико смо ми то заиста у праву у реконструкцијама“, додао је Павловић.

У насеље се улази кроз праисторијску пећину. Потом се наилази на три куће Лепенског вира, затим три куће старчевачке културе, до њих куће попут оних у којима су пре око 7.000 година живели становници Винчанске културе.

„То је златан период зато што је човек имао високи стандард, живео је у кућама које личе на данашње, имао је сигурно становање, живео је од свог рада, није било експолатације туђег рада“, испричао је Зоран Марковић.

Праисторијско насеље рибара отворила су деца која су и начешћи посетиоци Малог Дунава. Насеље праисторијског рибара само је део онога што се може видети у овој оази, која се налази на само 15 километра од центра Београда.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(уторак, 24. сеп 2019, 11:20) - dAN [нерегистровани]

Poljoprivreda

To je bila lovačko-sakupljačka privreda i tek sa dolaskom poljoprivrednika iz Anadolije je napravljen najveći skok. Na pljoprivredi su i nastale prve države, Mesopotamija, Egipat, Tada je već počelo i klasno društvo jer je bilo i viška proizvoda a i potrebna je i veća organizacija zbog većeg broja ljudi.