Лекови од којих се умире

Коришћење опиоида, најчешће лекова против болова, попримило је размере епидемије у САД и сматра се подједнако опасним као употреба тешких дрога. Могу ли најновије пресуде против фармацеутске индустрије да буду прекретница у борби против овог пута у зависност?

Шест дана пре смрти, Принц, светска поп икона, хоспитализован је због могућег предозирања таблетама перкосета (Percocet), леком за ублажавање болова које у свом саставу садржи оксикодон који се синтетише из опијумског деривата тебаина, и парацетамол.

Тада су му лекари дали накран (Naloxone) лек који се користи за поништавање ефеката опијатног предозирања.

Али, његова смрт,која је уследила убрзо након изласка из болнице, била је последица случајне прекомерне дозе једног другог лека против болова, фентанила синтетичког опиоида, аналгетика сличног морфину, али са много снажнијим дејством. 

И перкосет и фентанил су опиоиди који се издају на рецепт, користи их на милионе Американаца не би ли се ослободили хроничних болова, развијајући тако зависност и могућност предозирања овим лековима. 

У опиоидне аналгетике спада пре свега морфин, али и већина деривата морфина (као што је хероин, кодеин и сл.) и синтетичка једињења (петидин, пентазоцин, трамадол, метадон) који имају исти механизам деловања.

Додатно, фентанил, према Центру за превенцију и контролу болести САД је до стотину пута јачи од морфина, и педесет пута од чистог хероина. 

Хероин и фентанил изгледају идентично тако да уживаоци често не знају да ли то што конзумирају можда садржи и фентанил и веома лако могу да унесу смртоносну дозу у организам.

Плус, фентанил се продаје и "на улици", долази углавном из илегалних лабораторија и мање је чист од фармацеутског тако да су и последице по организам сасвим непредвидиве.

У недавно објављеној студији Кристофер Рум, професор јавне политике и економије на Универзитету Вирџинија, истиче да је стопа смртности од опиоида уствари већа од предвиђене за 24 одсто, док је смртност од хероина, који је јефтинији од лекова против болова добијених на рецепт, већа за 22 одсто. 

Епидемија опиоида и црна статистика

Од куда онда разлика у подацима? Једноставно болнице у извештајима о смрти не наводе све лекове који су могли да буду узрок или да утичу на смртни исход.

У 20 до 25 одсто случајева смрти од последица опиоида у извештајима нису били прецизирани сви лекови, наводи се у студији.

У последњој Националној анкети о употреби дрога и здрављу у САД документован је пораст епидемије опиоида, наведене су рањиве категорије становништва и фактори који утичу на злоупотребу наркотика.

Преко 72 хиљаде грађана учествовало је у анкети. На основу добијених података истраживачи су израчунали националну стопу употребе опиоида, али и злупотребе.

Готово 92 милиона становника или 40 процената одраслих Американаца користи опиоиде добијене на рецепт.

Око 5 процената опиоиде или набавља без рецепта или користи за друге потребе од оних које је лекар преписао. Међу онима који злоупотребљавају лекове готово два милиона има неки облик зависности од опиоида. 

Лекари у улози дилера 

Испитивање објављено у "Аналима интерне медицине" открило је и како људи набављају опиоиде. Око 40 процената узима лекове од пријатеља или рођака, док 60 процената набавља без рецепта.

Међу људима који су развили зависност, 14 процената њих купује од дилера или непознатих људи. Али, често зависност настаје "по препоруци лекара" који је преписао лек пратећи регулативу. 

Истраживачи су напоменули да прекомерно издавање рецепата за опиоиде може да доведе до вишка лекова који могу намерно или не да се поделе другима, и тако лако долази до злоупотребе.

Са друге стране, олако преписивање јаких лекова против болова за дијагнозе којима таква терапија није неопходна може да утиче на пораст зависности. 

Као главни разлог употребе опиоида људи су навели хроничне болове, истраживачи су закључили да у том случају лекови или нису делотворни, будући да болови не престају, или лако стварају зависност да би се користили у терапији. 

Од анестетика до аналтегика

Фентанил се најпре употребљавао као анестетик, касније је откривено да у малим количинама делује као аналгетик. У рукама професионалаца, има широк спектар терапеутског дејства и може да буде поуздан лек.

Међутим, данас САД конзумирају 80 процената глобане производње опиоида иако чине мање од 5 процената светске популације.

И са регулативама које дозвољавају лекарима да препишу таблета колико год желе амерички здравствени систем делује више као индустрија која се ослања на фармцеутске компаније и осигуравајуће куће.

Њихов крајњи циљ често је профит а не здравље. Наиме, опиоидни аналгетици су јефтинији од других терапија против болова, попут физиклане или психијатријске терапије.

На размере проблема, с разлогом названог епидемијом, може да укаже и податак да је у 2015. у америчкој савезној држави Оклахома продато више од 326 милиона разних лекова против болова, што је у просеку 110 таблета по становнику.

Од 2016. до 2018. издато је око 18 милиона рецепата за опиоиде, док је на нивоу САД број таквих рецепата 2012. достигао рекордних 250 милиона.

Борба у пет корака

Касних деведесетих година у САД моћна фармацеутска индустрија убедила је лекаре да њихови пацијенти неће постати зависни од опиоида, и тако су здравствени радници нашироко почели да издају рецепте за лекове против болова, што је најпре довело до злоуптреба,а тек недавно до признања да ови лекови изаизивају зависност.

Амерички Завод за здравствене услуге 2017. прогласио је стање државе кризе и донео стратегију од пет корака у борби са опиоидима. Али, тек крајем августа ове године, двадесетак година од увођена опиоида на тржиште, домине су почеле да се руше.

Наиме, 26. августа суд је наредио фармацеутском гиганту "Џонсон и Џонсон", компанији познатој по призводњи дечије козметике, да плати казну Оклахоми у висини од 572 милиона долара због "своје улоге у епидемији која већ готово две деценије тресе Сједињене Америчке Државе".

У овој историјској пресуди, између осталог, стоји и да је "Џонсон и Џонсон", финансиирајући разне активистичке групе и организације утицао на лекаре и друге медицинске раднике даповећају преписивање лекова против болова.

Компанија је користила академска истраживања тако да ризике од зависности прикаже мањим него јесу.

"Џонсон и Џонсон"је игнорисао упозорења америчких регулаторних тела, али и својих саветника да овакве промотивне методе нису у реду и да не постоје подаци који би подржали неке њихове тврдње.

Преседан или ексцес 

Иако ова судска одлука не даје много шансе за око две хиљаде сличних процеса који су у току и у којима се тражи одговорност за епидемију, неки експерти тврде да би друге фармацеутске компаније могле врло брзо да траже нагодбе са судовима.

Произвођачи лекова Ендо интернационал (ENDP) и Алерган (AGN) тај корак су већ направили, док је Перду Фарма, продаваци познатог оксиконтина (OxyContin) на улицама прозваног "легалним хероином", понудила обештећење од 12 милијарди долара. Новац од одштете требало би да буде употребњен за лечење зависника.

Опиоиди представљају најчешћи узрок случајне смрти у САД. Са 52 хиљаде случајева у 2015 и преко 60 хиљада у 2016. години смртност oд дроге расте брже него икад, готово за 19 одсто на годишњем нивоу.

У протеклих двадесет година број смртних случајева износи више од 400 хиљада. Отприлике половина смртних случајева је последица случајне прекомерне дозе лекова издатих на рецепт, док остатак чине уживаоци хероина и других синтетичких опијата попут фентанила који су зависнот развили најпре употребом лекова добијених на рецепт.

Олако преписивање ових лекова довело је до појаве епидемије зависности и повећања броја смртних случајева у вези са наркотицима, а пресуда у Оклахоми прва је таква у којој се део кривице за трагични тренд пребацује на компанију која производи лекове.

број коментара 7 Пошаљи коментар
(недеља, 15. сеп 2019, 15:57) - bata [нерегистровани]

nismo ni mi bolji

Ista je situacija i kod nas jer naši lekari za svaku boljku prepisuju lekove za smirenje

(четвртак, 12. сеп 2019, 23:16) - anonymous [нерегистровани]

Babe i zabe

Ma kakve veze sada ima emigracija u SAD sa zavisnoscu od opioidnih analgetika???

(понедељак, 09. сеп 2019, 13:01) - anonymous [нерегистровани]

teorija i praksa

jednom recju zavera na delu. i posle Prohibicije 20-ih, rokenrola 50-ih, narko trgovine -80-ih, afganskih ratova za mak i heroin 2000-ih neka mi posle neko kaze da je tih 40% odraslog stanovnistva SAD iliti 92 miliona ljudi zapravo obecana zemlja. u svakom zitu ima kukolja, recice neko, ali ako kukolj u zitu dodje do odredjenog postotka, posle toga zito vise nikako ne sme da ide cak ni u stocnu hranu. jedino da se otrebi sa bas bas dobrim trijerima-selekrotima. ili po narodski da se zrno proveje proseje… ako me razumete. Svakako nije to zemlja za zivot i iseljenje.

(понедељак, 09. сеп 2019, 10:52) - anonymous [нерегистровани]

RE: Strah

Mene plaše tekstovi na ovu temu u tabloidima, sa naslovima, a bez ikakve informacije. Ovaj tekst je temeljno istraživanje, sa pedantnim i proverenim podacima. Mene plaši nedostatak informacija i bombastični, tabloidni naslovi, a ne naučne činjenice zasnovane na radu i istraživanju. Znanje je moć!

(понедељак, 09. сеп 2019, 09:57) - anonymous [нерегистровани]

Farmako detektiv

Pravi detektivski tekst! Što se mene tiče, opredeljujem se za homeopatiju -medicinu siromašnih zemalja sa dugom kulturom i tradicijom...

(понедељак, 09. сеп 2019, 06:09) - anonymous [нерегистровани]

Gledao sam

U SAD-u vam je već par godina unazad proglašena epidemija droge. Prvi uzročnik smrti u SAD-u za osobe od 17 do 49 godina je predoziranje.

(понедељак, 09. сеп 2019, 01:27) - anonymous [нерегистровани]

strah

dokle cete vise da plasite ove ljude?