Њујорк тајмс: Археолошка слагалица Лепенског Вира

Јединствене скулптуре настале су на месту када су се два народа и две културе сударили на обали Дунава, пределу који је познат као Гвоздена врата, то јест Ђердапска клисура, започиње причу о скулптурама Лепенског Вира „Њујорк тајмс“.

Лица која вас прогоне. Пре око 8.000 година, током периода од око 200 година,  уметници који су живели у насељу на обали Дунава исклесали су готово 100 скулптура које сведоче о древној култури Лепенског вира, о којој пише амерички часопис Њујорк тајмс.

Лица су једноставна са великим округлим очима, стилизованим носем и отвореним устима са угловима окренутим надоле и не изгледају срећно, наводи лист додајући да археолози кажу да главе тих скулптура изгледају као мешавина људских и рибљих обележја, што им додаје на необичности.

„Неке од скулптура изгледају као костури риба, што се доводи у везу са клисурама у овом делу обале Дунава, али и врстама рибе које су становницима биле основна животна намирница“, пише Њујорк тајмс додајући да су људи можда веровали да њихове душе након смрти иду у царство риба. 

Бројне скулптуре пронађене су у трапезоидним кућама са темељима од тврдог кречњака. У неким случајевима испод тог каменог пода били су сахрањени људи, што указује на могућност да су фигурице представљале претке.

Трагови насељености Лепенског Вира, наводи Њујорк тајмс, датирају из времена од пре 12.000 година и то с времена на време током периода око хиљаду година. 

Највише археолошких истраживања спроведено је на локалитету између 1965. и 1970. године када је област поплављена током изградње прве од две бране на Дунаву. 

„Лепенски Вир је у овом моменту важнији него пре за истраживање“, каже за Њујорк тајмс, др Душан Борић, сарадник на Италијанској академији за напредне студије Универзитета Колумбија, као и археолог који је детаљно проучавао локалите. 

Истраживања ДНК трагова кретања становништва по континенту, хемијске анализе костију и грнчарије и континуирани рад на ископинама прастарих места сахрањивања, археолошко налазиште Лепенски Вир позиционира у период миграција са Блиског истока у области Југоисточне Европе, то јест време када су се сусрели ловци и сакупљачи плодова. 

Стручњаци још расправљају о прецизном датирању различитих насеља Лепенског Вира и оближњим локалитетима, али деле мишљење да та налазишта сведоче о сусрету и мешању две културе и народа, односно пољопривредника са Блиског Истока и ловаца и сакупљача који су у то време живели крај Дунава. 

Риболов је, без сумње, хранио становнике на Дунаву пре него што су пољопривредници дошли и наставио је то да буде дуго након њиховог доласка.

Такође, у оближњим насељима, такође рибарским, где је староседелачко становништво долазило у додир са ловцима-сакупљачима пронађене су фигуре сличних идејних решења онима из Лепенског вира. Ипак, ниједна од њих нема лице.

„Знамо да их пољопривредници нису донели са собом, ловци-сакупљачи их нису направили пре него што су дошли они који су се бавили пољопривредом. Такође, такве фигурице са лицима нису се прошириле на остатак Европе“, пише Њујорк Тајмс о необичним скулптурама Лепенског Вира које су само ту откривене. 

број коментара 9 Пошаљи коментар
(четвртак, 22. авг 2019, 13:09) - anamarija-Beograd [нерегистровани]

Lepenski vir

Dušan Borić nije zaslužan za Lepensaki vir. On samo koristi već poznate nalaze koji su svima bili dosptupni sredinom 70 godina prošlog veka. Ne možete osporiti vrednost Dragoslava Srejovića i Ljubinke Babović ali i drugih istraživača koji su tada radili na istražvanju brojnih loklaiteta u Đerdapu. O njima si pisali drugi istraživači. Nakon 50 godina u igri je nova tehnologija i nova saznanja. Ona nisu promenila važnost Lepenskog vira. Sve su to već bile poznate stvari. Čovek je i tada imao potrebu da zabeleži vrednje strenutek iz svog života. Svakako da je Lepenski vir morao biti sačuvan na originalnom mestu. Svako izmeštanje ne daje pravu sliku o vrednosti nalaza. Čovek je deo priode. U rekonstrukciji to se ne vidi. Šteta. Nisu uspeli da dočaraju vreme koje je prošlo jer je sve već davno uništeno. Dušan Borić samo koristi dokumentaciju koja je ostala iza istraživača. U muzi to bi bio plagijat. U arheologiji prisvajanje tuđih nalaza, da ne kažem nešto grublje.

(среда, 21. авг 2019, 17:46) - Sasa [нерегистровани]

Smehotres od Titovih istoricara

Nasi preci i tu nije nista epohalno. Epohalna je smesna prica o doseljavanju.

(среда, 21. авг 2019, 17:37) - Djekna [нерегистровани]

Lepenska lica

Sudeći po ovim figurama, lica stanovnika Srbije se nisu promenila u ovih 12.000 godina-ne izgledaju srećno. A ništa se tu neće promeniti ni u narednih 12.000 godina.

(среда, 21. авг 2019, 15:07) - anonymous [нерегистровани]

Nikako da se prelomi preko jezika da su to Srbi.

Srbi nisu prepešačili dno Dunava dišući na slamke od trske kako to germanska lažna istorija predstavlja čak i u našim udžbenicima. Vinčansko pismo je preteča grčkog alfabeta. Vinčansko pismo je preteča ćiriličnog pisma.

(среда, 21. авг 2019, 14:46) - anonymous [нерегистровани]

Koje

Dve kulture? Lici kao da se ugradjuju jer gde bi u Srbiji nesto moglo srpsko da bude.

(среда, 21. авг 2019, 14:33) - anonymous [нерегистровани]

Istorija

Kakve nebuloze, a sve u pokušaju da se kultura ovog doba nekako ugura u zvaničnu istoriju.

(среда, 21. авг 2019, 14:18) - Zak viza [нерегистровани]

lep

nekada u ex yu ,smo isli ,kad dodzem do prvu lovu ,obavezno zaobidzem lepa mesta po Srbiju ,....

(среда, 21. авг 2019, 14:15) - anonymous [нерегистровани]

Друга слика региона

Да се човек мало склони од дуга времена садашњег и барем у машти заплови хоризонтима једног куд и камо темељнијег живота, премда се овде више ради о фактима и/или арте-фактима и несумњиво дуготрајном и упорном раду. Ништа не пада с неба тек тако.

(среда, 21. авг 2019, 12:33) - Srboljub Petrovic [нерегистровани]

Sustina price

Radom probitacnog kolege Dusana Borica su nesuvisle teze Dragana Srejovica i Ljubinke Babovic o Lepenskom viru tiho potonule u dunavsku vodu. Steta je samo sto je izmestanje lokaliteta sa originalne lokacije izvedeno toliko lose, pa je poseta tamosnjem nazovi muzeju, sem zivopisnog okolisa, cisto gubljenje vremena.