Клима на стероидима

Док се Италија и Балкан суочавају са обилним падавинама и јаким ветром, у Сибиру, у близини арктичког појаса, суочавају се са температурама екстремним за то подручје, чак 31 степен изнад нуле. Климатолози процењују да ће до краја овог века подела на четири годишња доба потпуно ишчезнути.

Све ове појаве су још један од показатеља да се клима на нашој планети мења и сведоци смо све чешћег суочавања са климатским екстремима који нису уобичајени за поједина подручја. У будућности ћемо се још чешће суочавати са таквим појавама, наглашава гост Јутарњег програма, климатолог Владимир Ђурђевић са Физичког факултета у Београду.

„Када причамо о климатским променама најчешће се говори о порасту средње температуре за један степен, али постоји низ појава које су такође везане за те екстремне климатске промене које постају све екстремније и жешћег интезитета, зато се каже да је клима на стероидима“, објашњава климатолог.

Последњих сто година наша планета се загрејала, у просеку, за један степен. Људима то не делује као нарочито значајно повећање, међутим, гледано у геолошким размерама, то је велики преседан. Због тог једног степена дошло је до ових екстремних временских прилика.

Данас су топлотни таласи дупло јачи и дупло дужи но што су били пре. Такође, удвостручиле су се и количине падавина и имамо дупло више кишних дана него што смо имали средином прошлог века.

„Суше су постале учесталије, што делује парадоксално, али наше подручје је такво да ће доћи и до интензивирања суша и екстремних падавина. То је нешто што ће сигурно у будућности бити још израженије“, додаје Ђурђевић.

У случају да се не деси ништа у погледу Париског споразума којим се захтева да све земље на свету смање емисију гасова који изазивају ефекат стаклене баште, и то потпуно, до средине 21. века, температура ће порасти за још један степен. То укупно загревање од два степена ће довести до тога да екстреми о којима говоримо данас, постану још интензивнији и учесталији.

„Уколико Париски споразум не донесе никакве резултате и уколико се не позабавимо климатским променама, до краја века ћемо имати пораст температуре за четири степена. То значи да ће последице бити веома озбиљне и ситуација ће бити много компликованија но данас“, истиче гост Јутарњег програма.

Планета која је топлија за четири степена, према проценама, је планета на којој друштво не може да функционише на начин на који смо навикли. То ће бити клима у којој ће друштво моћи да западне у неку врсту друштвеног и економског колапса.

Поред тога, биљни и животињски свет би у таквим климатским условима био значајно угрожен. Већ данас смо сведоци изумирања бројних животињских и биљних врста. Та слика би била далеко песимистичкија од онога што се сада дешава.

На Конференцији о климатским променама је речено да је на Балкану термпература порасла и више од два степена. Код нас су пролећа у просеку топлија него што су била пре. Прошле године смо имали најтоплији април икада, од када постоје мерења у Србији. Пролеће је једно од годишњих доба у коме ће климатске промене бити најизраженије.

Србија се налази у умерено-континенталном појасу. Олујно невреме, велике количине падавина, екстремна суша, интезивни и дуготрајни топлотни таласи, све ће то бити уочљиво и код нас и промене у свим тим екстремима ће бити све видљивије и препознатљивије, наводи Владимир Ђурђевић.

„Планета на то форсирање и гурање из равнотежног режима које ми сад радимо, реагује на свој начин и покушава да нам пошаље поруку. Важно је напоменути да је ово тек почетак“, опомиње климатолог.

Климатолози су још осамдесетих година скретали пажњу на ове промене, а људи су то тада доживљавали као неку далеку будућност. Међутим, те ствари се данас већ дешавају и све нас погађају. Поплаве и суше доносе губитке које погађају цело друштво.

Ми данас измичемо ослонац будућим генерацијама које тек треба да дођу.

„С обзиром да врло добро знамо шта ће се десити у будућности, а да не предузимамо ништа, и да људима који тек треба да живе на овој планети одузимамо ресурсе које смо ми несебично користили и уживали, је врло неодговорно. Већина тих будућих генерација је већ рођена и они ће бити сведоци проблема који ће бити неупоредиво тежи но ови данас. Услове на које смо ми навикли они неће имати и требало би као генерација која има могућност да нешто уради да будемо одговорни“, закључује Владимир Ђурђевић на крају гостовања у Јутарњем програму.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(среда, 15. мај 2019, 13:14) - anonymous [нерегистровани]

Ledeni breg

Ima tu mnogo više toga da se kaže. Šteta što je propustio priliku.