Открића нових егзопланета изван Млечног пута

У потрази за новим вансоларним планетама, астрофизичари Универзитета у Оклахоми користили су посебну технологију како би мерили ниво електромагнетног зрачења далеких објеката помоћу телескопа „Чандраˮ, који је лансиран у орбиту око Земље 1999. године.

Сателит је постављен на елиптичну путању око Земље која је много удаљенија од свемирског телескопа „Хабл" (у најдаљој тачки достиже трећину удаљености до Месеца). Посебно је намењен откривању снажних извора рендгенских зрака (Рендген им је својевремено дао назив ʼX-raysʼ јер су представљали дотад непознату врсту зрачења); њих емитују најудаљенији објекти у познатом космосу.
Анализирајући електромагнетни спектар, истраживачи су открили неколико нових планета у удаљеној галаксији.
Посматрана галаксија RX J1131 у којој су откривене планете налази се око шест милијарди светлосних година од нас. За посматрање те галаксије коришћена је друга галаксија. Реч је о џиновској елиптичној галаксији која се налази на 3,8 милијарди светлосних година удаљености од нас и тачно на оптичком путу између нас и галаксије RX J1131. Она својом огромном масом ствара ефекат гравитационог сочива.

Дакле, у истраживању је примењен концепт гравитационог сочива ‒ посебног оптичког ефекта којим се посматрани објекти виде увећани и делимично изобличени због закривљења светлости посматраног објекта ‒ услед веома јаког гравитационог поља.

„Веома смо поносни на ово открићеˮ, рекао је координатор пројекта др Дај. Путем гравитационог сочива, у чијем фокусу стоји квазар ‒ кao један од најмоћнијих извора електромагнетног зрачења у постојећем универзуму ‒ могуће је детектовати вансоларне планете веома близу црних рупа, у другим галаксијама, изјавио је.

Могућност директног посматрања је искључена, али посредним путем, технологијом гравитационог сочива, могуће је открити те далеке објекте, проучавати их, па чак и добити представу о њиховој маси, наводи се у саопштењу тима који је спровео ову студију.

Ипак, др Милан Стојановић, научни сарадник Астрономске опсерваторије у Београду, истиче да није лако доказати да је реч о слободним планетама које су веома близу црне рупе и орбитирају око ње. Могу то бити и старе угашене звезде или нешто сасвим треће. Но, док се то не буде показало, овај рад остаје као први и једини који је детектовао планете изван наше галаксије, објаснио је.

У разговору са др Стојановићем сазнали смо, такође, да је у већини тренутно доступних вести о овој теми наведена погрешна галаксија. „На интернету се може прочитати да је галаксија у којој су откривене нове планете на погрешној удаљености, скоро упола мањој од праве. Не бих волео да се умањује значај открића нових планета на тако великој удаљености", истакао је.

Приредила: Наташа Гоати

 

број коментара 2 пошаљи коментар
(уторак, 13. феб 2018, 10:30)
anonymous [нерегистровани]

Ето још лепих вести

Чисто обавештења ради - онај Сојуз 2.1.а који је пре два дана имао одложен старт, успешно је стартовао ка МКС у 9.13 по београдском времену. Терет који доставља је 1390 кг сувог терета, 640 кг горива, 420 кг вода, а такође 46 кг компресованог ваздуха и кисеоника у балонима.

(уторак, 13. феб 2018, 08:58)
anonymous [нерегистровани]

Vrlo "znacajno" otkrice egzoplaneta

na udaljenosti nekoliko milijardi svjetlosnih godina, apsolutno nedostizne.Ovi naucnici moraju biti ponosni.
Bili bi korisniji da rade u gradskoj cistoci i manje bi stete ucinili.
Cemu sluzi njihovo "otkrice" ?