Филозофија плеса

Постоји мишљење да се о лепом, па и о уметности, не може говорити, првенствено због чињенице да у односу према објекту, који је предмет посмарања, не можемо да избегнемо, тј. искључимо субјективност, лични став.

Намеће се онда закључак да би о таквим стварима требало ћутати. Међутим, сваки стваралац и посматрач уметничког дела заузимањем става улази у свет мисли ‒ а чим смо ушли у свет мисли ‒ ушли смо у поље филозофије.

 

Однос филозофије и уметности један је од есенцијалних проблема којим су се филозофи кроз историју бавили.

Однос филозофије и уметности, односно њихову будућност, проф. др Мишко Шуваковић види кроз време у коме живимо; истиче да је оно изузетно сложено и изазовно и да захтева проучавање и стално испитивање.

У емисији „Филозофија и уметност" проф. Шуваковић каже: „Ово је време у коме је све могуће и по први пут на планетарном нивоу немамо доминантне центре уметности. Уметност се одиграва и у малим градовима, и тамо негде ʼна крају светаʼ".

Постоји та хоризонтална линија истраживања која је повезана са интернет комуникацијом. Однос уметности и филозофије је данас изузетно важан.
Може се рећи да је плес, односно балет, једна од уметности која је последња ушла у поље експерименталног рада, наводи проф. Шуваковић.

Крајем деветнаестог века, у Белгији се појављује важан покрет који је назван концептуални плес или кореографски плес. Бројни плесачи попут Жерома Бела почињу да преиспитују медиј плеса, медиј балета, и то тако што испитују однос тела према сцени, урбаном простору, људској егзистенцији, објашњава професор.

Занимљиво је, истиче затим, да су ти млади кореографи, каквих је било у многим светским великим градовима, то истраживање радили помоћу филозофије, што је раније било незамисливо. До тада је то испитивала само славна немачка плесачица и кореографкиња Мари Вигман, која је двадесетих година прошлог века написала дело „Филозофија плеса".
Данас млади уметници, кореографи и плесачи, читају дела Ђорђа Агамбена или Алена Бадјуа, који су, како истиче проф. др Мишко Шуваковић, отишли у критичку филозофску расправу савременог друштва, и начина на који се обликује људски живот.

„У том смислу, то читање филозофије, премештање филозофије из академског дискурса мишљења, враћа нас на друго место, где многи схватају филозофију као активност на делу. То не значи да филозофија постаје уметност, већ се она укључује у некакве пратеће ситуације, конфронтације у којима се налази и уметник. Тај однос плана акције и плана мишљења веома је важан. Заправо, данас можемо говорити о сложености и саучесништву уметничких и филозофских пракси", закључује проф. Шуваковић.

број коментара 0 пошаљи коментар